Iako se s pravom može reći da su sekundarne progresije, kao metod astrološkog predviđanja, ušle u širu upotrebu tek početkom XX veka, o njihovom poreklu i vremenu nastanka se prilično malo zna.
Uglavnom se smatra da ih je osmislio Placidus de Tito, italijanski astrolog i matematičar iz XVII veka, mada postoje naznake da ih je pominjao i Kepler nešto ranije. Ipak, one su dosta dugo bile u senci profekcija i primarnih direkcija za koje je neosporno da su se koristile još u helenističkom periodu.
Suština sekundarnih progresija je u simboličkom povezivanju dnevnog kretanja planeta sa godišnjim dešavanjima u životu natusa po sistemu jedan dan = jedna godina. Odnosno, ukoliko želimo da znamo šta će se desiti natusu u 30. godini, gledamo u efemeridama stanje na nebu trideseti dan od dana rođenja.
Poput drugih prediktivnih tehnika, sekundarne progresije su nailazile i na pohvale i na kritike, ali jedna od najvećih “mana” koja im se pripisuje od strane nekih savremenih praktičara tradicionalne astrologije jeste što nemaju potporu u starijim delima.
Međutim, da li je to tačno?
Valens je opisao veliki broj metoda određivanja kvaliteta perioda života natusa, kao i utvrđivanja vremena dešavanja onoga što je natalom obećano, posvetivši tome više od pola svoje Antologije. Tačnije, u pet, od ukupno devet, knjiga nailazimo na različite tehnike, pa tako, u trećem poglavlju poslednje knjige, između ostalog, srećemo se sa još jednom:
“Potrebno je da izračunate sledeće: na dan rođenja dodajte broj dana jednak broju godina natusa. Zatim, nakon što odredite datum, bez obzira da li on pada u mesec rođenja ili kasnije, izradite horoskop za taj dan. Pogledajte da li se neka planeta nalazi na Ascendentu ili ulazi u konjunkciju sa drugom planetom, da li se pomera sa ugla tako što ga sledi ili opada sa njega ili sa takve pozicije ide prema uglu, da li se na dan rođenja uzdizala, a sada zalazi ili menja fazu, ili poboljšava kvalitet. Ovo možete razmatrati u periodičnim predikcijama.”
Dakle, očigledno da je Valens opisao izradu progresivnog horoskopa u kome jedan dan simbolizuje jednu godinu, uputivši nas da pratimo kretanje planeta u odnosu na uglove posmatramo da li ulaze u aspekt ili menjaju fazu, što može uticati na njihov kvalitet. Takođe, Valens je primetio da neće biti nekih većih promena u položaju sporijih planeta, mislivši prvenstveno na Saturn, Jupiter i Mars, jer kako kaže:
“Ove planete se neosetno kreću i stoje u jednom mestu.”
Moglo bi se dodati da se slična situacija dešava i sa planetama koje su u vremenu rođenja stacionirane ili se sporo kreću pred promenu pravca kretanja, pa tako neko vreme ne pokazuju vidljivije promene u progresijama. Po svemu sudeći, Valens nije bio zadovoljan time jer je predložio još jedan metod u koji je “ukombinovao” tranzite planeta, ali u godini za koju se predikcija radi:
“Sledeći postupak mi deluje validan: dodamo broj godina na dan rođenja i izračunamo u koji mesec novi datum pada. Zatim, izradimo kartu tranzita planeta u tekućoj godini i prognoziramo kao što je opisano… Prema ovom drugom metodu naćićemo da one (spore planete) mogu ostvariti kvadrat, trigon i opoziciju.”
Mada nije najjasnije šta je konkretno Valens pod ovim podrazumevao, obe tehnike se vezuju za sekundarno kretanje planeta pokazujući na taj način dešavanja koja slede u određenoj godini natusa.
Ono što je zanimljivo jeste da to treće poglavlje Valens započinje na sledeći način:
“Ove stvari su poređane saglasno kosmičkoj harmoniji u drevnim vremenima. Iako su od drevnih primili u jednostavnoj formi, Egipćani su ih zaključali komplikovanjem i drugačijim povezivanjem, tako što su koristili neshvatljive pristupe i govor. Ogradivši ovu umetnost jakim utvrđenjem i ‘zaglavivši reze na kapijama’, oni su izumrli. Kao posledica toga, oni koji počnu da proučavaju ovu oblast su poput slepih ljudi, lutaju nasumice jer vrata nedostaju ili se ne mogu pronaći. Što je najgore, mnogo puta nailaze na isto. Ja sam srušio deo barijera i pokazao ulaz, poput kapije, za one koji žele da uđu.”
Uspostavljanjem veze između početka i kraja navedenog poglavlja može se izvući zaključak da su sekundarne progresije korišćene od davnina, ali usled nastojanja Egipćana da astrološko znanje zadrže u tajnosti, ostale su zaboravljene ili neadekvatno shvaćene, zbog čega se gotovo i ne pominju u ostalim delima rane zapadne astrologije.
Na kraju, bez obzira koliko ih neki prihvatali i vrednovali kao pouzdanu prediktivnu tehniku, jedno je sigurno, sekundarne progresije su bile poznate mnogo ranije nego što se danas veruje.
Tanja Veselinović
