Vegetarijanci se dele na poluvegetarijance, vegane, lakto-vegetarijance, lakto-ono-vegetarijance i fruktarijance.
Poluvegetarijanci su ljudi koji ne konzumiraju crveno meso, ali s vremena na vreme pojedu neku piletinu ili ribu, uglavnom kada jedu van kuće, jer sami isključivo spremaju vegetarijansku hranu.
Vegani se hrane isključivo povrćem, voćem i žitaricama izbegavajući sve životinjskog porekla.
Lakto-vegetarijanci su oni koji pored voća, povrća i žitarica konzumiraju i mleko i mlečne proizvode, a lakto-ono-vegetarijanci konzumiraju isto što i lakto-vegetarijanci plus jaja.
Fruktarijanci se hrane isključivo voćem.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da smo ono što jedemo, treba voditi računa kojim namirnicama dozvoljavamo da postanu deo našeg tela, a samim tim i deo naših života. Ako pojedete čokoladu, vaše telo će izvući suštinu, odnosno energetsku vrednost iz te čokolade, i upotrebiti je za nešto. Dakle, na neki način, postaćete čokolada. Zato, sledeći put kada se budete našli pred svinjskom šniclom, pre nego što joj dozvolite da postane deo vas, postavite sebi pitanje: “Da li želim ovo da postanem?”
Ljudi su po svojoj prirodi vegetarijanci. Mesožderi imaju jako kratka creva, jer je meso teško varljivo i potrebna su im kratka creva da bi to što pre izašlo iz njih, dok namirnice biljnog porekla lako “protrčavaju” kroz telo i zato biljojedi imaju dugačka creva kako bi hrana što duže ostala u organizmu i time telo imalo više vremena da iskoristi energetku suštinu. Ljudi imaju jako dugačka creva što nas navodi na logičan zaključak da smo po prirodi biljojedi.
Za kakav god način ishrane da se odlučite, imajte na umu ovaj citat iz romana “Život i vremena Aleksisa Zorbasa”, grčkog pisca Nikosa Kazancakisa:
“Reci mi u šta pretvaraš ono što jedeš i rećiću ti ko si. Postoje ljudi koji hranu pretvaraju u izmet i salo; drugi, u posao i dobro raspoloženje; neki, kako sam čuo, pretvaraju u Boga. Postoje, dakle, tri vrste ljudi. Ja se, gazda, ne ubrajam ni u najgore, ali ni u najbolje. U sredini sam. Ono što jedem pretvaram u posao i dobro raspoloženje. I to nije loše.”
Hana Warda
