Kojim god putevima išli, pratiće nas gospođa Sudbina. Nailazićemo i na razne karmičke začkoljice, lekcije i obrasce, za koje je zadužen Gospodar prstenova, Saturn. Njegova strogost učitelja, nalik nekom drevnom učitelju, neosporno uliva poštovanje, jer njegova je uloga da nam svojstveno našim potrebama, uruči adekvatne lekcije, pa makar bile zapisane u vidu putokaza, ili znakovima pored puta. Saturnova odnosno karmička izreka bi mogla biti – “Kako seješ, tako ćeš i požnjeti!”.

Najpre da razlučimo značenje karmičke od sudbinske ljubavi. Učešće sudbine postoji u oba pojma. Pod karmičkom ljubavlju se podrazumevaju stara emotivna događanja u nekom od prethodnih života, a koja se prenose na sadašnji, koji živimo.

A sudbinska ljubav je ona koju srećemo i započinjemo u ovom životu, a koja se može završiti dugom vezom, zasnivanjem porodice, ali i razvodom. Takođe, bitno je kako postupamo sa ovoživotnim partnerom, zbog budućeg karmičkog duga, koji će nas sačekati u sledećem životu.

Ono što je zajedničko u oba slučaja je da svaka ljubav ima svoja iskušenja i prepreke. A da li ćemo to prevazići, u mnogome zavisi od obrasca po kojima se ova dva tipa ljubavi vode u kartoteci svemira. Duša se rađa i, zavisno od težine zadatka, prolazi u ovom životu. Može se naći u stalnoj potrazi za onim delom sebe u kome živi njeno sećanje o velikoj i srećnoj ljubavi do kraja života.

Na tom ponekad dugom putu, zbog gubitka vere i nade, u osobi se može razviti samoljublje, bahatost, poigravanje tuđim emocijama. A onda kada najmanje očekuje, mogu joj se učiniti neke oči ili glas potpuno poznati, i da se u blizini te osobe oseća krajnje opušteno i prepoznatljivo, kao da se sto godina znaju.

Sigurno se i vama, bar jednom u životu, desilo takvo nekakvo poznanstvo s nekim. Ali, ako je u pitanju ljubavno prepoznavanje, često taj zanos i ushićenost prate patnja, tuga i bol.

Zašto je tome tako, sigurno ste se, ophrvani i razočarani, mnogo puta pitali. U mnogim situacijama, dešava se da jedna osoba ne prepozna odmah osećanja koja gaji prema drugoj, ili strahuje da tu ljubav adekvatno pruži. Iz tog karmičkog odnosa, koji je ograničen vremenom,  najčešće proistekne patnja, a komunikacija bude mukotrpna, svedena na minimum, ili je uopšte nema, kao usled prekida filma.

Najgora opcija u takvim karmičkim vezama je uskraćivanje ljubavi, zbog potrebe za dominacijom i, uvek propratnog, ponosa. Ali i takvo ponašanje, moglo bi se opravdati osvetničkom reakcijom, koja je dugo bila zatočena u podsvesti osobe koja izbegava kontakt. Pri susretu osoba može manifestovati iste reakcije kao onda kada je bila povređena i ostavljena od strane osobe, koja sada uporno nastoji da tu ljubav oživi iz pepela, starog karmičkog zgarišta, koje datira iz prošlog života.

Tako već nastaje drama u tri čina, riskantan uvod u stare kanale duše, potom opšta katarza puna lomova i bolnog iščekivanja, a na kraju, nestrpljivo iščekivanje raspleta ljubavne priče. Po karmičkom zakonu ljubav treba bezuslovno podržati, i ne bežati kao da vas sto zmajeva gone.

Karmički, velike strasne ljubavne priče, obično nastaju neočekivano, munjevito prodirući u vašu emocionalnu auru. Ta snažna privlačnost može delovati šokantno, pa i u vidu odbojnosti, kao proizvoda davnih strahova, koji u duši evoluiraju u vidu karmičkih začkoljica.

Odlagajući je za neki drugi povoljniji put, duše pate, umesto da prihvate taj božanstveni fluid ljubavne privlačnosti. Tada na scenu izlazi i izbegavanje društva te osobe, bez obzira koliko je ona prisutna u njenoj emocionalnoj sferi bitisanja.

Dešava se da se osobe sretnu kroz društveni i profesionalni uspon, i da tom okupiranošću ne primete jedna drugu, bar neko vreme. Takođe, osobe mogu biti zauzete i usmerene ka svojim postojećim partnerima, ne prihvatajući stare obrasce koje im karma uporno pruža, u vidu odraza u ogledalu.

Tek onda kada u oboma proradi eruptivni naboj ljubavi i strasti, kao iz ugašenog vulkana, postaju dostupniji i otvoreniji za ljubav i izazove, koji je prate. Blagonaklonost tada izlazi na scenu, sa svim propratnim aranžmanima, koje samo duboka karmička ljubav zna da napravi.

A najveći dokazi takvih ljubavi su oni koje razdvajaju geografske daljine, žive u drugim gradovima, u dalekim zemljama, pa čak su i drugog kulturnog porekla. Što je zahtevniji karmički zadatak, ljubavni odnos je kompleksniji i duže traje, samim tim i njen ishod. Prevazilaženjem granica, s prihvatanjem svoje ljubavne karme, sa svim njenim manama i vrlinama, oživećemo nešto davno izgubljeno.

Osoba, tokom života, može doživeti više karmičkih ljubavi, različitog inteziteta, a samo jednom onu pravu, za kojom oduvek žudi. Tu nestaju sva pitanja, života i smrti. A reč odricanje, u takvoj bezuslovnoj ljubavi, više ne postoji.

 

Nelly Poerich