Sunce i Mesec su svetla. U astrologiji vladaju očima. Kaže se da je jedno oko Sunce, a drugo Mesec. Kod muškaraca, Sunce je desno oko, a Mesec levo. Kod žena, suprotno.

Ovakva podela je na primer korisna u medicinskim stvarima, da se odredi koje je oko u pitanju, desno ili levo. Međutim, dodeljujući jednom oku Sunce, a drugom Mesec, zaboravljamo da su oba oka potpuno ista, jednaka. Sunce i Mesec nisu jednaki, niti astronomski, niti astrološki. Pozicije Sunca i Meseca u natalnoj karti su najrazličitije, po znakovima, kućama i aspektnim odnosima sa drugim planetama. Ono što je jedino logično u ovakvoj situaciji je da oči tretiramo kao par, jer one to i jesu. To znamo, logično je i očigledno. Ne razdvajaju se “dva oka u glavi”. Kada ovu očiglednost prenesemo na astrologiju, dolazimo do toga da ne možemo razdvajati Sunce i Mesec!

Ovo je dobra prilika da uočimo i generalno neke stvari sinteze u astrologiji, međusobne povezanosti svih astroloških elemenata. Skloni smo da mnogobrojne astrološke pokazatelje uočavamo i tumačimo izolovano, a za to je razlog priroda ljudskog uma, da sve što percipira deli, razdvaja, usitnjava i time se sve više udaljava od iskonskog savršenstva i jednote. Kaže se da je, kao i sve ostalo, um “dobar sluga, a zao gospodar”. U astrologiji, um nas, i naša prirodna uslovljenost da stvari delimo, vrednujemo i analiziramo, zapravo udaljava od otkrivanja stvari i njihovoj suštinskoj jednostavnosti.

Tako da, korisno bi bilo ići u tom smeru da se Sunce i Mesec posmatraju kao jedno. Kako jedno kada su dvoje? Pa i oka imamo dva, ali kažemo oči. I kažemo za Sunce i Mesec svetla. Izgleda da su Sunce i Mesec jedan “mehanizam” i da je neophodno ih sintetizovati u jedno polje, energiju, dejstvo. Kaže se da su oči “ogledalo duše”. U astrologiji se obično Mesec uzima za dušu. Sunce bi bio duh. Ako prihvatimo da čoveka sačinjava duh, duša i telo, onda Sunce možemo uzeti za duh, Mesec za dušu, a Saturn za telo. Jer, Saturn je materijalizacija, telesnost. U astrologiji je kosignifikator I kuće u kojoj se telo pojavljuje. Saturn sažima, stvrdnjava i praktično iz duha i duše materijalizuje telo, inkarnira. Ostale planete Merkur, Venera, Mars i Jupiter bi bile odgovorne za ono “između” tela i duha, emocije, um…

U ljudskoj komunikaciji je pogled veoma važan, neverbalna komunikacija. Pogled je veoma zanimljiva stvar. Oči kao telesni organ su može se reći “mrtve” dok nemaju pogled. Šta je uopšte pogled? Kaže se da neko ima ovakav ili onakav pogled, onako ili ovako pogledao… Pogled je nešto iza ili izvan očiju samih kao telesnog organa. Sunce i Mesec je bolje da posmatramo kao jedinstven sistem i on bi trebao da opiše i pogled. Iz očiju, pogleda se dosta može videti i pročitati, a posebno onaj koji ima “čulo” za to razvijenije. Ima ljudi koji prorokuju samo iz gledanja u lice, oči.

Zašto je ovo interesantna tema? Znamo da su Sunce i Mesec najvažniji faktori u natalnoj karti, pored Ascendenta i da se dobar deo ljudskog života i sudbine odvija, usmerava i preliva kroz ispoljavanje ovih faktora. Ako u horoskopu razumemo ove tri lične tačke, pa onda njihovu integrisanost sa ostalim planetama, neće biti teško da tumačimo dalje. Čak se čuju procene koje idu dotle da 70-80% ljudske sudbine ide preko Ascendenta i njegovog vladara. Kada na to dodamo svetla onda je jasno gde je suština tumačenja. A svetla su oči. Interesantno bi onda bilo ispitati položaj ili ulogu Ascendenta u celoj ovoj stvari oko svetala, duha i duše, pogleda.

Ono što me ustvari navelo da se bavim ovom temom je treće oko. Pomislio sam, ako su Sunce i Mesec oči, šta je treće oko? Ne bih sada da preturam po literaturi da li je neko i šta za to rekao, jer stvari u astrologiji bi morale biti logične pa možemo do nekog zaključka doći. Za sada mi nije poznat odgovor na to pitanje, ali imam neka razmišljanja.

Treće oko je svima dobro poznat pojam koji ne treba posebno pojašnjavati. Vidovitost, duhovni vid, šesta čakra. Od planeta, Saturn sigurno ne vlada trećim okom, jer je njegova suprotnost zapravo. Otvaranje trećeg oka je znak ekspanzije svesti, dok je Saturn zadužen za ograničenja i “pad u telo”. Venera i Mars sigurno nisu. Ostaju Merkur i Jupiter kao opcija, posebno jer jesu planete koje vladaju umom, intelektom, duhovnošću. Merkur sigurno nije “duhovni vid”, on je “kanal komunikacije”, prenosnik, glasnik, veza neba i zemlje. Jedina opcija je Jupiter i on jeste planeta ekspanzije, duhovnosti pa bi mu vladavina vezana za “treće oko” po prirodi odgovarala. Ali, nije.

Evo jednostavnog i logičnog objašnjenja. Kada posmatramo čoveka, njegov život i svet, sve je to prikazano tradicionalnim poretkom planeta zaključno sa Saturnom kao najudaljenijim od Sunca i njegovim pandanom. Očima, Suncem i Mesecom vidimo materijalizovani svet na koji smo navikli i kojim operiraju planete do Saturna. Tako da, ne verujem da nam neka od tih planeta može otvoriti “unutarnje oko” i otvoriti prozor u duhovni svet.

Da li se možda odgovor krije u transcendentalnim planetama? Poznato je da ne volim mnogo da uplićem transcendente, ali sam sledeći neku logiku morao da “zađem” iza pojasa Saturna, iza vidljivog. Uostalom, sama reč transcendenti se podudara sa tzv. “transcendencijom svesti” koja je preduslov i uvod u “duhovni vid trećeg oka”. U kosmosu postoji poredak i ako ćemo već operirati sa transcedentima, bolje da to radimo kada se tiče ovakvih stvari, a ne kada su u pitanju neke prozaičnosti.

Uran ili Neptun? Uran mi se čini kao najozbiljniji kandidat, budući da se smatra vladarem znaka Vodolije koji je nasuprot Lavu, Suncu. Ako je Sunce, svetlo vida “u ovaj svet”, da li se možda preko Urana otvara vid u “drugi svet”? Ipak, vratimo se na sintezu sa početka priče, kao i logiku?

Možda možemo naći odgovor na ovo pitanje i bez transcendenata. Naime, govorili smo o tome da Sunce i Mesec kao par svetala deluju kao jedan mehanizam zapravo. Imamo dva oka, a treće je jedno. To treće nije neki materijalni organ i ne vidi se, ali se kaže kao jednina jer jeste jednost i celost. Celina, ne dvoje. Ovo me navodi na ideju da se treće oko otvara, rađa kada se potpuno sjedine, integrišu, osveste ova dva oka. Kada Sunce i Mesec više nisu dvoje, već jedna celina. Jer, sve je celina i od toga se polazi na kraju krajeva.

Tako da, u ovakvoj interpretaciji su nam dovoljna svetla za priču o trećem oku. Transcendenti su suvišni. Ili možemo reći da jednu stvar možemo posmatrati sa različitih stanovišta i objasniti je različitim argumentima, pokazateljima. U astrologiji je poznato da jedna te ista stvar može biti prikazana na različite načine u horoskopu. To zavisi i od astrologa.

Zaključak bi bio, Sunce i Mesec su oči, a Sunce-Mesec integrisani, treće oko.

 

Željko Gudurić