Narcizam je jedna od veoma čestih, kontraverznih i najčešće proučavanih tema današnjice, kako među samim psiholozima, tako i među laicima.

Veliki je broj autora koji su dali značajan doprinos razumevanju narcistične dinamike, iako su postojala neslaganja među njima. Neki od autora vide narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti, dok drugi definišu narcizam kao fazu u razvojnom procesu.

Po Kohutu, na primjer, bavljenje narcističnim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. Drugim rečima, svi smo mi manje ili više narcistični. Ipak, važno je uvideti razliku između narcizma, kao poremećaja ličnosti, i narcizma, kao razvojnog procesa.

 

Zdrave narcistične potrebe

Nastavljajući se na prethodno viđenje narcizma, možemo reci da smo svi u nekom trenutku okrenuti “zdravim narcističnim potrebama” i “narcističnim ciljevima”.

Posebna tema u razumevanju narcizma je i pitanje vremena i kulture u kojoj živimo. Možemo se zapitati da li narcistični poremećaj ličnosti predstavlja patologiju današnjeg vremena.

Narcizam može biti individualna slika socijalne kulture u kojoj se bavimo pre pojavama nego suštinom, time zanemarujući sve negativne aspekte sebe i društva.

 

Kako prepoznati narcisa

Dramatičnost, teatralnost i ekspanzivnost su u prvom planu, a zatim arogantnost i egocentričnost. Drže do svog izgleda, dosta ulažu u svoje telo i u opšti fizički utisak koji ostavljaju na druge ljude.

Vole da su u centru pažnje. Najčešće koriste reči kao što su “ja” ili “moje”, ističući sopstvena postignuća, bogatstvo i poznanstva. Malo se interesuju za mišljenje sagovornika, osim ako se  ne odnosi na njihove kvalitete.

Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti, a druge lako ocenjuje kao zavidne u odnosu prema njoj. Veruje da oni koji je vole zapravo obožavaju, a da oni koji je ne vole – zavide.

 

Veliko JA

Narcistične osobe teže da svoje senzacije selektivno interpretiraju. Način pridavanja značenja senzacijama je ključno za razumevanje narcističnih osoba. Na primer, ukoliko se narcistična osoba u određenoj socijalnoj situaciji oseti ugroženom, time što ima tremu ili je nervozna, ona će tu nervozu pripisati svoj veličini – “Ovo je tipično za sve velike govornike”.

Ukoliko su drugi nezadovoljni, na primer, njenim radom i učinkom to je zato što “ne cene znanje, zato što su ljubomorni, zato što sami nemaju dovoljno intelektualnih kapaciteta da razumeju velika dela”.

 

Prikriveni narcizam

Narcizam sa druge strane nema samo grandiozna i upadljiva ispoljavanja, postoje i prikriveni tipovi ovakve ličnosti. Osobe koje naizgled nisu arogantne i grandiozne, takođe, doživljavaju snažno osećanje inferiornosti, preosetljivosti, ali i zavisti, što se ogleda u nemogućnosti za interpersonalnim vezivanje i intimnijim kontaktima.

Interesantno je da, ovakve ličnosti za partnera biraju upadljivo narcistične osobe kako bi kroz njih mogli da dožive osećaj grandioznosti. Ovim putem traže osnovni oslonac kroz vezu sa “moćnom” osobom.

 

Narcizam, odnosi sa drugima i seksualnost

Narcis u ljubavi stalno traži pažnju, komplimente, uzbuđenje, egzibicionizam i dramatizaciju.  Za narcisa važi da je nepouzdan, često sujetan i sklon manipulaciji. U odnosima lako oseti euforiju, ali se brzo razočara pri čemu krivi druge. Ovakva osoba je sklona paralelnim vezama, kompulsivnoj seksualnosti i prevarama.

Narcističnim osobama ne prija samoća, potrebni su im drugi kako bi se u njima ogledali da ne bi osećali prazninu. Iz istog razloga skloni su samodestrukciji, adikcijama (alkohol, narkotici i drugo). Usled straha od napuštanja javlja se i strah od istinskog vezivanja, zato su im veze često burne i krakotrajne.

Narcisi relativno lako bude kod drugih želju za kontaktom sa njima. Veliki su šarmeri, upadljivi u društvu, a manipulacijom žele da izazovu divljenje. Najčešće uspevaju da osvoje druge ljude, jer im je to od velike važnosti, tek odgovor tog drugog na njihovu ličnost gradi njihovo samopouzdanje. Međutim, kako se odnos sa njima razvija počinje da se oseća nedostatak autentičnosti i ceo odnos dobija površnu notu, osećaj da je lažan.

Značaj publike za narcise je veliki, jer ako je nema, nema ni narcistične gratifikacije. Pozornica, svetla uprta na njih, publika, to je ono što im omogućava da se reflektuju u drugima i pokažu svoju veličinu. Dakle, kapaciteta za pravi kontakt nema, niti recipročnosti u odnosu.

U odnosu sa pojedinim ljudima mogu osetiti neki vid bliskosti i to su uglavnom osobe koje sami idealizuju, ali kada se nađu u situaciji da ostvare realan i zdrav odnos beže usled anksioznosti koja se javlja.

Dakle, narcisi mogu ostvariti određenu bliskost i seksualnu vezu, ali usled nedostatka kapaciteta za empatiju i nemogućnost da uvide i zadovolje potrebe partnera odnosi su neautentični i onemogućavaju pravu ljubav.

Možemo reci da narcistične osobe najviše za sebe očekuju, jer najviše sebe i vrednuju, dok su drugi manje značajni, dalje možemo reći da vole samo sebe, međutim sve ovo je zapravo paravan za unutrašnju prazninu koju ispunjavaju usled nedostatka kapaciteta da zaista vole sebe i druge.

Kada je u pitanju odabir partnera narcisi često biraju svoje “blizance”, ličnosti koje su najviše slične njima ili predstavljaju ono što oni žele da budu. Za muškarce je karakterističan sindrom “Don Žuana” i rano promiskuitetno ponašanje.

Sa obzirom da sebe ne vidi realno, jer se u potpunosti identifikuje sa svojom idealizovanom slikom, nije u stanju ni drugu osobu da vidi onakvu kakva ona zaista jeste. Narcis je sklon idealizaciji drugih, te ih vidi kao potpuno savršene ili, ako ih ne idealizuje, kao zahtevne i inferiorne. Takvi, nesavršeni drugi nisu vredni njega.

Ukoliko, sa druge strane, osobu vidi kao savršenu, narcistični se zaljubljuje i želi da ostvari ljubavni odnos. Na taj način, ako “uhvati” nekoga ko je po njegovom mišljenju savršen, dokazaće sebi i sopstveno savršenstvo. Partner poprima funkciju ogledala u kojoj se narcis ogleda i kroz drugog stiče sliku o sebi kao o savršenoj osobi.

Ukoliko šarmom i izgledom ne dođe do onoga što je želeo, narcis zapada u stanje narcističnog besa. Narcistični bes nastaje kao posledica svesti o tome da svet nije onakav kakav bi on želeo da bude. Vođen potrebom da bude poseban, kada u drugima ne pronađe potvrdu koja mu je neophodna, on zapada u depresiju i osećanje niže vrednosti. Iz ovog stanja često izlazi uz pomoć droga, alkohola i slično.

 

Zašto narcisi privlače?

Narcisi za partnera takođe biraju i osobe koje čeznu za pažnjom i ljubavlju, a upravo takve osobe, kojima je pažnja i ljubav potrebna, privlače narcisi.

Paradoksalno je da pažnju i ljubav očekuju od osobe koja je najmanje sposobna da im to pruži. Ono što im je potrebno traže od pogrešne osobe i time se iznova razočaravaju, ali i potvrđuju sebi da nisu vredne ljubavi i pažnje.

Osobama sa niskim samopouzdanjem su posebno privlačni narcisi, jer im stvaraju iluziju posebnosti koja im toliko fali. Pružaju im opčinjenost i osećaj važnosti kroz upornost sa kojom im prilaze – uporni su dok ne ostvare cilj.

Onima koji su skloni zavisnosti i simbiozi takođe su privlačne narcisoidne osobe, a često i onima u životnim krizama kao što su prekidi odnosa sa bliskim ljudima, gubitak posla i slično.

 

Narcis na poslu

Narcistične osobe pokazuju da u sebi nose stav grandioznosti, pa tako i mnoge radne zadatke posmatraju kao nedostojne u odnosu na sopstvene vrednosti i sposobnosti. Verujući da znaju bolje od ostalih teško ih je motivisati da uče nešto novo, posebno kada to zahteva izvestan trud, jer je trud vrsta pokazatelja njihove nesavršenosti od koje žele da pobegnu.

Narcis kao menadžer uspostavlja sa radnom grupom površno prijateljske odnose iza kojih se krije očekivanje da ga grupa snabdeva pažnjom, obožavanjem i divljenjem. Vremenom grupa prepoznaje suštinsku nezainteresovanost za njih i njihove probleme. Usled odsustva kontakta sa ljudima može donositi pogrešne odluke uz insistiranje da se prihvate i sprovedu u delo.

Ukoliko se dogodi da ga grupa prihvati, on svoje radnike doživljava kao produženi deo sebe, koji mora da uradi zadatak samo onako kako je on to zamislio i nikako drugačije čak i kada neki član grupe na osnovu svojih sposobnosti i iskustva može naći efikasniji put do rešenja problema.

Ukoliko se ovaj tip ličnosti nađe na poziciji srednjeg menadžmenta pokazivaće dvostruke standarde prema podređenima i nadređenima. Ukoliko se ipak prihvatio radnog mesta koje nije dovoljno visoko u hijerahiji tada se oseća hronično potcenjenim.

Narcisi u početku na poslu pokazuju entuzijazam, potrebu da impresioniraju svojim veštinama, ali kako vreme prolazi pokazuju znake slabe motivacije i učinka. Zapravo, oni se vremenom osećaju sve manje posebnim i uviđaju da su samo jedan od ravnopravnih članova, što je vrsta udarca na njihovo samopoštovanje.

 

Neke od uobičajenih karakteristika narcisoidnog menadžera:

– Više cene lojalnost svojih podređenih nego kompetenciju ili produktivnost.

– Precenjuju svoje znanje u vezi gotovo svake oblasti u poslu i organizaciji.

– Ne cene važne doprinose drugih.

– Preuzimaju lične zasluge za postignuća drugih.

– Umanjuju kompetentnost podređenih u oblastima u kojima oni sami imaju nizak nivo stručnosti.

– Nikada ne priznaju svoje greške.

– Ne veruju, zastrašeni su ili otpuštaju podređene koji prave nezavisne odluke ili pokreću pitanja o njihovim diskutabilnim odlukama ili poslovnim praksama.

– Neprimereno koriste sredstva organizacije za svoju ličnu korist i samograndioznost.

– Devaluiraju i potcenjuju postignuća konkurencije u sličnim poslovima ili preduzećima.

– Pokazuju veliko poštovanje prema svojim nadređenima u njihovom prisustvu, ali ih devaluiraju, kritikuju i miniraju iza leđa.

– Na konstruktivnu kritiku na njihov rad odgovaraju besom, odbrambenim stavom i mislima ili delima osvete.

 

Kako pristupiti ovakvom radniku?

Za početak treba imati na umu da svaka osoba ima po nešto od osobina koje su ovde navedene. Osnovno pitanje je koje crte karaktera dominiraju i koliko su izražene.

Narcistični lider može svoju grupu indukovati sopstvenim stavovima i na taj način grupa na čelu sa svojim liderom ima razvijenu ideju o intelektualnoj, emotivnoj i radnoj superiornosti u odnosu na ostale. Na ovaj način grupa pripisuje sebi ekskluzivnu važnost za funkcionisanje kompletne organizacije i to bez ikakvih objektivnih kriterijuma ili istaknutog radnog učinka.

Važno je zato sprečiti formiranje ovakvih radnih grupa. Osobi sa izraženim narcističnim potrebama ukazati na njegov status, kao i status njegove radne grupe. Istaknuti važnost radnog učinka ili generalnog pozitivnog doprinosa funkcionisanju organizacije kao celine.

 

Narcizam i psihoterapija

Jedno od bitnih pitanja na temu psihoterapije i narcizma je pitanje motivacije – Da li se dolazi na psihoterapiju da bi se zadovoljila samo potreba da se bude drugačiji od drugih ili da se prvenstveno zadovolji potreba za suštinskim ličnim rastom i razvojem?

Psihoterapija može biti od pomoći ukoliko postoji spremnost za obraćanje psihoterapeutu i želja za radom na ličnim pitanjima kao i težnja da se ide u dubinu zarad unapređenja sopstvene ličnosti.

 

Ivana Paunović