Mnogima je od vas, uverena sam, prošlo kroz misli pitanje – kako to izgleda susret sa psihoterapeutom. Pre nego što odete na svoj prvi susret sa psihoterapeutom treba da znate da vaš terapeut nema sposobnost čitanja vaših misli. Takođe, treba da znate da imate pravo i dozvolu da pričate o onome o čemu vi želite.

Susret se odvija u poverljivoj atmosferi, te vam terapeut garantuje čuvanje svih podataka o vama. Sam proces uspostavljanja poverenja između klijenta i terapeuta može da traje prvih nekoliko susreta, dok klijent ne oseti i dobije dozvolu da oslobodi sve ono što ga tišti. Često se dešava se da klijent takav utisak stekne već i na prvom susretu.

Ono što je po mom mišljenju najvažnije u jednom takvom odnosu jeste sam odnos koji se napravi između klijenta i psihoterapeuta. Svaki susret traje sat vremena i uglavnom se zakazuju jednom nedeljno. Ukoliko postoji potreba, moguće je povećati broj susreta ili ih pak razrediti na dve nedelje.

Ukoliko imate već iskustva u tome da imate osobu koja je tu za vas, koja vas sasluša kada vam je potrebno, onda možete i da pretpostavite kakav je osećaj biti na psihoterapiji. U atmosferi potpunog poverenja imate mogućnost da terapeutu iznesete sve što vas tišti, sputava, muči, odnosno sprečava da normalno funkcionišete u svakodnevnici.

Možemo reći da razgovor na terapiji liči na razgovor sa najboljim prijateljom. Sa obzirom na to da živimo u vremenu gde je sve veća upotreba tehnologije, susreti se, osim uživo, mogu odvijati i putem skajpa. U zavisnosti od psihoterapijskog pravca i samog psihoterapeuta možete dobijati i određene domaće zadatke, koje ćete raditi u periodu između susreta.

Lično volim domaće zadatke, jer se uz pomoć njih dolazi do značajnih uvida i promena. Domaći zadaci su vrlo kreativni i prilagođeni potrebama klijenta. Iz mog iskustva su se pokazali kao veoma dobro rešenje, a što je još značajnije, klijenti ih vole.

Nakon prvog susreta sa terapeutom najverovatnije nećete rešiti ono što vas tišti i sputava, ali sam sigurna da možete dobiti značajnu podršku, razumevanje i osećaj nade, a koji veoma znače u procesu promene.

Ono što još trebate da znate jeste da psihoterapeut nije neko ko će vas lažno “tapšati po ramenu”, niti neko ko će zanemariti ozbiljnost vašeg problema. Psihoterapija nije uvek prijatan proces, ali se kroz nju učimo upravo da direktno prevazilazimo neprijatnost, a što koristimo u svim drugim odnosima.

S ljubavlju,

 

Tijana Turudić