Ovo je vrlo kompleksan aspekt koji ima jako puno značenja, kao što su kompleksni i principi samih planeta. Po mome iskustvu, najočitije izražavanje ovog aspekta se može prepoznati po konfliktu između emocionalnog dela bića i onog racionalnog (razmišljanje).
Ovaj aspekt se može manifestovati kao racionalizovanje emocija, što i nije problem sam po sebi, ali kad suviše počnemo da racionaliziramo svoj emotivni život, onda ustvari prestajemo da osećamo. Tako najčešće proizlazi da neka emocija, koja je vrlo bitna i traži ispoljavanje, bude racionalizovana do onog stepena do koga će ili postati potisnuta ili isuviše racionalizovana.
Ono što trebamo sebi dozvoliti, kad imamo ovakav aspekt, jest – da ne žurimo ‘razumeti’ emocije, ono što mnogi moderni psiholozi zovu Emotional Intelligence ili EQ. Nego, trebamo da dozvolimo da se ta emocija ispolji u nama, da je potvrdimo, da joj pokažemo da možemo biti prijatelji sa njom, te da joj polako dozvolimo da se ispolji na produktivan način. Ovo ne znači da trebamo da reagiramo na nju.
Na primer, ako osećamo ljutnju, nije u redu da napadnemo osobu na koju smo ljuti, jer to nije pravilno manifestiranje te energije. Nego, potrebno je da je, jednostavno, tretiramo kao ‘gosta’. Trebamo je doživjeti, ali ne i reagirati na nju. Razumevanje emocija najčešće dolazi kao posledica ovog procesa, jer ljudi sa ovim aspektom često imaju i vrlo jaku (ali još latentnu) percepciju za ono što se dešava unutar njih.
Izazov je da se razvije ta latentna sposobnost za poniranje u unutrašnji život. Tokom života najčešće i imamo prilike uspjeti u tome, susretajući se sa različitim ‘poteškoćama’ na našem putu ka samo-razvoju. Osećanje emocija je alatka za dobro rukovođenje ovim aspektom.
Na drugoj strani, može se pojaviti prevelika emocionalnost naspram, potrebnog, misaonog mehanizma. Onda, kad je potrebno razmišljati ‘hladnom glavom’, kod ljudi sa ovakvim aspektom, javlja se emocija koja zna itekako da ‘oboji’ jedan suhoparno racionalan način razmišljanja.
I to nije loše, samo po sebi, ali kad trebamo donositi neke bitne odluke, onda nas takve emocije mogu sprečiti u pronalaženju najboljeg racionalnog rešenja. No, kao i u svemu, i tu je potreban balans.
Naučite se kako hodati srednjom stazom, između emocija i intelekta. Neka se ne sukobljavaju i ne isključuju jedno drugo do krajnjeg stepena, nego je potrebno da se udruže i zajedno harmonično deluju u ljudskom biću.
Ile Spasev
