U tradicionalnoj astrologiji svi znakovi i planete su opisani stepenom toplote i vlažnosti kao dva primarna kvaliteta. Nedostatak toplote se karakteriše kao hladnoća, a nedostatak vlažnosti kao suvoća.
Na taj način dobijamo četiri kvaliteta: toplo, hladno, vlažno i suvo, čiju kombinaciju izražavamo kroz prirodu, elemente i humore.
Svi autori, od helenističkog perioda pa nadalje, su saglasni oko određivanja kvaliteta znakova.
Blizanci, Vaga, Vodolija: toplo i vlažno – vazduh – sangvinija – proleće
Ovan, Lav, Strelac: toplo i suvo – vatra – koler – leto
Bik, Devica, Jarac: hladno i suvo – zemlja – melanholija – jesen
Rak, Škorpija, Ribe: hladno i vlažno – voda – flegma – zima
Što se tiče prirode planeta, tu postoje određene razlike u tradicionalnim tekstovima.
Ptolomej, u svojoj knjizi Tetrabiblos, opisuje Sunce i Mars kao tople i suve, Jupiter, Veneru i Mesec kao tople i vlažne, Saturn kao hladnog i suvog, dok za Merkur, zbog promenjive prirode, ne daje ni jedan kvalitet kao posebno naglašen.
Međutim, kada piše o izgledu i temperamentu natusa, mnogo više se obazire na fazu u kojoj se planeta nalazi u odnosu na Sunce (orijentalnost i okcidentalnost). Pa tako, orijentalanost Saturnu daje vlažnost, a Merkuru toplotu. Okcidentalnost Jupiteru, Marsu i Veneri oduzima toplotu, a Merkuru vlažnost.
Iako je osnovna priroda Sunca topla i suva, u razmatranju temperamenta se uzima u obzir kom godišnjem dobu pripada znak gde se ono nalazi. U proleće je toplo i vlažno, u leto toplo i suvo, u jesen hladno i suvo, a zimi hladno i vlažno. Slična je situacija i sa Mesecom kojem se kroz rast svetlosti povećava toplota, a kroz opadanje smanjuje, dok za vlažnost važi obrnuto.
Arapski autori uglavnom podržavaju helenističko učenje, s tim što Veneri i Mesecu pripisuju flegmatičnu prirodu, za razliku od Ptolomeja. Al Biruni, recimo, Saturna opisuje kao izrazito hladnog i suvog, Jupitera kao umereno toplog i vlažnog, Marsa kao izrazito toplog i suvog, Sunce kao toplo i suvo uz dominaciju toplog, Veneru kao umereno hladnu i vlažnu, Merkura kao umereno hladnog i suvog, a Mesec kao hladnog i vlažnog, ali promenjivog inteziteta.
Evropski autori nisu bili saglasni oko prirode Venere. Bonati i Lili, na primer, su je posmatrali kao umereno hladnu i vlažnu, ali se Lili pozivao na Ptolomejeva uputstva pri određivanju temperamenta, dok je Moren smatrao da je ona uvek topla. Ujedno, Moren je imao drugačije viđenje prirode Jupitera određujući ga kao toplog i suvog.
Moderna astrologija uglavnom razmatra samo kvalitete znakova, čime se u velikoj meri osiromašuju određene tehnike u astromedicini, astrometeorologiji i drugim granama. I pored manjih razlika koje su u tradiciji prisutne, kvaliteti planeta su bitni za pravilno razumevanje njihove prirode, različitih podela i uzajamnog odnosa, a posebno kada je reč o temperamentu natusa čije određivanje predstavlja polaznu tačku u natalnoj astrologiji.
Tanja Veselinović
