Moćna, drevna…
Čini se da tek sad, nije puka sudbina.
Ona je zvezdana energija,
jedinstveni svemir potreba
za dostizanje celovitosti čoveka!
Iako je astrologija prisutna još od davnina, prepuna tajnih simbola, isprepletana u mnoštvu izdeljenih kuća i aspekata, dugo se činila mistična, komplikovana.
Sada je sazrelo neko vreme, da se uvidi i njena jednostavnost, njena lepota. Jednostavno ona je odraz čoveka, njegov pečat u vremenu, njegova energija. Čovek kao takav je uvek iznad astrološke karte i ništa tu nije konačno, ne pomirljivo i nije samo ne promenljiva sudbina.
Ona je u stvari tajna mapa čoveka iznutra, njegova priroda, njegova psihološka potreba, njegov put za postizanje punoće, jasnoće, ucelovljenja. Kako smo mi svi posebni, a ujedno svi jedno sa istog izvora, tako i astrološka karta samo to odražava, svako je poseban i svi smo jedno, izvan toga. Astrologija je poseban putokaz za svakog da se vrati do svoje punoce i jedinstvenih istina. Čovek mora da prepozna celog sebe, sve u sebi, i mora da krene na taj put bez izgovora. Kakva god bila ta potraga uvek je posebna.
U karti se ocrtava duša, duhovnost čoveka i sva energija, kao jedan svet se ocrtava spolja. Čini se, da je pogrešno tumačiti, čekati i predupređivati događaje. Čekati dobro da se dogodi ili loše da prođe. Svaka kriza je šansa, svaka kriza je lekcija, svaka kriza je izazvana nečim što nije harmonično iznutra, ona je samo pokazatelj da nešto nije u redu sa našim konceptima, stavovima, da je potrebno prilagođavanje, promena i možda sve to poboljša sveukupni kvalitet života pojedinca. Možda odbaci pogrešne predrasude, koncepte, egoisticke stavove. Na taj način možemo gledati da i ne postoji loš period, teška planeta, disharmonija aspekata, sve je onako kako treba da bude, optimalno za nas same, na nekom višem nivou, na kraju je sve stvar posmatranja, tačka gledišta.
Pa, zašto onda mi ne bi uronili u sve to, uronili u sebe, na kraju svaka karta smo mi sami i naša potreba, samo je treba pogledati, dokučiti, osvestiti, odvažiti se i ne bežati. Ne povlađivati strahu i nemoćima, jer šta god našli susresćemo se sa sobom, sa svojim delovima i sve to samo treba upiti, rastočiti se i opet uceloviti. Tako dolazimo do pravog smisla, zadovoljstva, punoće, celosti i povezanosti sebe i univerzuma.
Svi ti napregnuti, problematični, otežavajući, ne harmonični delovi karte i nisu ništa drugo nego, tačka, mesto, koje nam nesto govori, o nama samima, mesto koje treba transformisati, isceliti i ponovo odnegovati. I nepostoji tu ništa malo i ništa se ne može zaobići, jer to je čovek. Nema malog čoveka, nema malog Boga, sve je to život i sve smo to opet i na kraju opet samo Mi sami, kao vrhunska kreacija i kreatori sopstvenih svetova.
Odvažite se, prepoznajte sopstvene zvezde, ne okrećite glavu, ne povlađujte strahovima, na kraju ćete uvek u svemu sresti sebe i samo to je istina!
Xenia Popov
