Nedelja se svake sedmice poštuje kao dan odmora, kada se ne radi i posvećuje Bogu. Ljudi provode vreme u krugu porodice i prijatelja, imaju malo bogatiji ručak u odnosu na ostale dane i posvećuju se svojim sitnim zadovoljstvima i higijeni.

Običaj praznovanja sedmog dana u nedelji ustanovljen je mnogo pre pojave hrišćanstva. Svako nepoštovanje se smatralo, bogohuljenjem. Naziv nedelja označava dan kada se ne radi, ne dela i potiče još od starih Slovena, a i ponedeljak posle nedelje, po nedelji, nazvan je tako da bi se istakla važnost i praznična simbolika prethodnog dana.

Nedelju je narod neretko doživljavao i opisivao kao osobu, sveticu pa se često naziva i sveta Nedelja, kao što je i petak poistovećivan sa svetom Petkom. Može se čuti i da je sveta Nedelja ćerka svete Petke, a ponegde postoji ubeđenje da su sestre. Često se može čuti da se neko zaklinje “Svete mi Nedelje”. U epskim narodnim pesmama se uz reč nedelja uvek nalazi pridev “svijetla” ili “sveta”.

Nedelja kao svetica, zajedno sa Petkom, pominje se u epskoj pesmi “Sveti Nikola” kao ravnopravni član počasne trpeze gde se nalaze najznačajniji narodni sveci:

“Svi se sveci redom posadili;

Navrh sofre Gromovnik Ilija,

Nasred sofre Sava i Marija,

Po dnu sofre Petka i Neđelja;

Slavu diže svetitelj Nikola,

I napija u slavu Ristovu;”

U pesmi “Marko Kraljević i Musa Kesedžija” vila, koju Marko doziva u pomoć kritikuje ga što je u nedelju započeo kavgu i ne pomaže mu, ali Marko ubije Musu jer iskoristi trenutak njegove nepažnje dok gleda u nju.

Skoro svaka nedelja u narodnom kalendaru ima i pridev koji je opisuje i vezuje se za praznike koji joj prethode ili slede, Mesec i mesečeve mene, da li pada u vreme posta ili ne, pa tako imamo zadušnu nedelju, mladu, mesopusnu, siropusnu, đurđevsku, trojičku, ali i pasju i medveđu nedelju koje se vezuju za životinje koje su u narodu imale kultne statuse i još mnoge druge.

Rasipna nedelja se povezuje sa Mesečevom menom poslednja četvrt. Po narodnom verovanju u vreme kada se Mesec “jede” nije dobro započinjati nikakve bitne i životno važne poduhvate jer je čovekova snaga umanjena, rasejan je i ne može da pravilno odlučuje i dela, pa će samo bespotrebno rasipati svoju snagu. Ovim danima je strogo zabranjen bilo kakav rad.

Nasuprot ovome Mlada nedelja je vreme kada Mesec raste i tada čovek treba da se posebno posveti svojim mislima, a i zatraži pomoć od Boga da ga usmeri gde treba. Ljudi su na Mladu nedelju odlazili na sveta mesta zapise, ostatke svetilišta, u crkve i manastire. U ove dane je bila preporuka da je najbolje da se dvoje pobratime ili okume, duhovno orode, kako bi razbili maler i imali napredak u životu.

I danas je rašireno verovanje da nedeljom nikako ne treba odbiti osobu koja vam se obrati za pomoć, a posebno je loše oterati siromaha ili prosjaka koji traži hranu ili neku materijalnu sitnicu jer je ovo dan kada se čovek u miru sa sobom miri i sa drugima i uzdiže duhovni aspekt u odnosu na materijalni i ovozemaljski.

Koliko je nedelja važan dan u našoj tradiciji vidi se i po vlastitim imenima koja u narodu postoje od davnina, a ni danas nisu retka kao što su muško ime Nedeljko i žensko Nedeljka iz kojih su izvedena imena Neđeljko, Neđa i tako dalje.

Mesec je postao od čoveka koji je po zanimanju bio drvoseča i nedeljom je sekao šumu, iako to nije smeo. Bog ga je video i za kaznu pretvorio u Mesec, uzdigao ga je na nebo da večno stoji kao opomena svima da se nedeljom ne radi, već se treba posvetiti Bogu.

 

Vesna Grujić