Nešto razmišljam… Kada gledamo Sunčev sistem koji je suštinska baza svih naših astroloških istraživanja i svaka astrologija je utemeljena na Suncu, Mesecu i planetama koje ga čine – mi svakako možemo ustanoviti da je to kako i sama reč kaže – sistem.

Sunčev sistem daje – horoskopski sistem. U svakom sistemu postoji jasna i prirodna organizacija, struktura i prirodna zakonitost i povezanost.

Te planete imaju neke svoje putanje kojima kruže oko centralnog Sunca. I mi, naravno, svu pažnju u horoskopu – posvećujemo planeti, njenom položaju u horoskopu. Zašto bi pažnju posvetili onom, većinom praznom prostoru, gde nema nikakvih planeta!? Tu nema ničega..? Međutim, da bi to prevazišli i pustili u pogon i taj, prazni i zanemareni deo horoskopa, gde nema planeta – izmislili smo znakove i vladarstva planeta nad znacima, pa sada svaki taj prazan deo horoskopa zapravo aktivno učestvuje u celom sistemu, preko planete dispozitora i daje svoj udeo u celokupnom tkanju.

Iz fizike, prirodnih nauka, i sa površnim znanjem znamo da jedan zatvoren energetski sistem funkcioniše tako da se u njemu energija kreće, vibrira i tako dalje… – ali da u njemu nema gubitka energije, već se ona samo pretače, transformiše. Hoću reći, jasno je da su planete samo koncentrat nevidljivih i mnogo suptilnijih energija. Mi, kao i inače u životu, pažnju poklanjamo onome što je opipljivo i što naša čula privlači. Međutim, sav onaj „prazan“ prostor za nas – kao da ne postoji. Pričaju fizičari i astronomi kako su sve do nedavno mislili da je velika većina kosmosa zapravo jedno ništavilo i praznina. Valjda više od 90% kosmosa jednostavno se ne percipira da je ispunjeno nekom materijom. Pa, mislili ljudi da tu jednostavno ničega nema. Sada otkriše neke „tamne materije“ i ko zna šta još. Znači, ne može da ničega nema, ni tamo gde smo mislili da nema.

E, zašto je ovo bitno za naš horoskop? Svi ti delovi kruga gde nema energetske koncentracije i materijalnog ispoljavanja u vidu planete – nisu prazni! Znači, prazninu kao pojam treba u potpunosti deplasirati. Da uvedemo u astrologiju „tamnu materiju“ i popunimo prazninu? Tamna materija bi bila nemanifestovano koje se u planetama manifestuje. Ok, imamo mi nemanifestovano preko zodijaka kao potencijala i arhetipa… Samo se pitam, treba li nam uopšte da izmišljamo zodijak..?

Šta se dalje događa? Planete se vrte oko Sunca, pa se dešavaju interesantni stelijumi. To je ništa drugo nego koncentrat većine energija na jednom mestu. Nekada su planete „raštrkane“ u nekim različitim razmacima, pa mi kažemo da je horoskop poprilično izbalansiran, u smislu da su planete po celom horoskopu raspoređene, pa jedna drugoj ne smetaju da se ispolje… Ono što je poenta ovde je – ravnoteža!

Ne pretendujem ovde da sročim sada neka velika otkrića niti da bilo šta definišem. Samo bih dao zainteresovanima inspiraciju. Sistem uvek mora biti u ravnoteži. Naš horoskop uvek je u ravnoteži. Svačiji! Inače bi se ceo sistem sunčev i horoskopski raspao. Ovo bi valjalo kao ideju zapamtiti.

Uzmimo primer horoskopa gde su sve planete u VIII i IX kući. Znači „sve je otišlo tu“. II kuća prazna… Šta znači to? Nema novca, ili novac kao kategorija nije bitan za natusa, ili šta..? Imamo prazninu tu… Odmah da kažem da „vađenje“ priče preko dispozitora – skromnog pisca ovih redova, nikako ne može zadovoljiti. Zodijak kao izmišljena i simbolička kategorija je vrlo upitan, no to je druga tema… Tema je ovde ravnoteža.

Jasno je da priroda preko rođenja različitih uspostavlja balans. Pa će neko biti, za razliku od prvog primera, rođen sa kontra usmerenim energijama, sa stelijumom u II i III kući. Pa možemo reći da se te individue međusobno potiru energetski, komplementarne su… Zatvaraju energetski krug…

Uostalom to je priča i o sinastrijama, gde se različiti polovi komplementarno udružuju, kombinuju dva horoskopa.

Ali, ovde nas treba zanimati – samo jedan, izolovan horoskop. I u okviru pojedinačnog horoskopa mora postojati ravnoteža!

Ovde bi nam valjao neko ko je dobar fizičar da nam kaže to oko zatvorenog energetskog polja, sa određenim „čvrstim entitetima“ i koji se nalaze u pravilnom kretanju – kako se tu zatvara sistem da besprekorno funkcioniše? Nikada se ne zna, možda će se astrologija i astronomija ponovo udružiti, kao što su nekada bile udružene. U stvari, siguran sam da hoće.

Sada ćemo skoknuti na još nešto eksterno, ali nam važi za ovu temu. U vedskoj astrologiji su ljudi lepo objasnili šta su planete. Oni kažu grahe. To se prevodi kao – hvatači! Zamislite vi to – hvatači! Znači, čovek je u nekom svom najvišem potencijalnom obliku, biću – bezgraničan i savršen da kažemo. Padom u ovaj svet – preko planeta koje ga hvataju i zarobljavaju – on se nađe kao riba u ribarskoj mreži. Znači, ta mreža je mesto gde je on upleten i to je ovaj svet koji vidimo. Da li ga vidimo kako treba i kakav on uistinu jeste? Sigurno ne. Ova mreža je i Matriks.

Čovek je vrlo uslovljen i u svom „pijanstvu“ on se svojom uslovljenošću diči, i ide u susret njoj. Raduje joj se. To kažu da je najveći uspeh „đavola“, da ubedi čoveka da on ne postoji. Tako smo i mi u mreži koju ne vidimo i za koju nemamo pojma da postoji. A postoji.

Kao i ribe uhvaćene u mreži, što je suštinski vrlo nezahvalna pozicija, i završava se pre ili kasnije tako što riba završi na nečijoj trpezi – tako i čovek se batrga i svašta mu se izdogađa na tom umreženom mestu.

Kada već pominjemo i mrežu, pažljiv čitalac će naravno primetiti da je i ovaj tekst deo mreže, te preko internet mreže vidljiv i distribuiran i tako dalje… No, onaj ko zna ili naslućuje da je u mreži, već ima neku priliku da se iskobelja nekako…

Gde smo stali? Planete, grahe, hvatači! Znači, svaka planeta porobljava čoveka, njegov um. Uslovljava ga. Mi živimo i reagujemo po planetama i horoskopu. Ono malo svesti što imamo nam daje priliku da stvarno kreiramo svoj život i izađemo iz determinisanosti planetama. Kada ovako sagledamo stvari doći ćemo do nekih zaključaka: Prvo, čovek ne bi postojao da nema planeta. Ne bi mogao da se materijalizuje na ovom svetu. Da li je to sreća doći u ovaj svet ili ne? Druga i duga priča…

Jedno je sigurno – zatečen u ovom svetu, koji je de facto jedna vrsta zatvora, na čoveku je da iz njega izađe. To je svrha najveća i cilj.

Tako da, ona mesta u horoskopu koja su okupirana planetama, možemo u ovom kontekstu možda proglasiti mestima gde smo najviše uslovljeni i uhvaćeni umno. Gde smo najslabiji suštinski. Najmanje slobodni! Razume se da nas život „vuče“ da se tu ispoljavamo, i da će tumačenje horoskopa dati povećano angažovanje natusa u tim poljima. Ali, treba li to tako, je li dobro? Kada je nešto hvatač, kao što je planeta, i kada me je uhvatilo i gurnulo u nekom pravcu i na neki način – šta ja treba da radim? Da idem tako, po inerciji, u polusnu… Takav mi horoskop..!?

 

Željko Gudurić