Nisam pisala o ovome, nisam mogla. Nisam mogla da pročitam novine gde vidim samo ,,crne rupe“. Te ovog uhapsili, te ovog drugog, pa onog će, pa nevin postaje kriv, a kriv nevin. Raduju se zlu, zlo se množi.

Nema nikog da kaže, ne, para ne vrti tamo gde burgija neće. Ne. Niko to neće reći. Borba za goli život. Borba za opstanak.

Nego, kako to do sada nismo primetili?

Pa nismo, do oktobra prošle godine Saturn je bio u znaku Vage, svi smo se okrenuli ka socijalnom delu, ka onom drugom, ka očekivanju da će nam taj drugi pomoći, nego, gde su sad svi ti drugi.

Čim je Saturn ušao u Škorpiju je li ste osetili kako su svi odnosi zahladneli? Kako se zemlja izravnala i ostala bez cveta, samo ostade koren, koren zla i koren dobra. Sad zalivajte šta imate. Neko ima kredite, neko nema ni to, nego odustane od života.

Ako ste pametni, gledaćete da ne istrunete, da se izborite kao feniks iz pepela, a da ne potonete kao bilo koji čudesni grad.

Jeste, mi smo svi jedan mali grad sa snovima željama planovima, a da li ćemo izgraditi naš savršeni svet, nama savršen, videćemo. Bitno je da shvatite da svako žanje šta je sejao, a sada je takvo vreme da nemate šta da žanjete, da je vreme ,,neplodno”.

Neplodno, ali oni uporni, oni koji u sebi imaju još ono malo snage dovoljne za život, za opstanak, oni će uspeti i promeniti sve.

Svima je teško, ali će najjači staviti osmeh na lice i ići napred. Da li ste to vi, ja ne znam. Ne zanima me. Zanima me samo da li ćete iskoristiti vreme koje imate da biste napravili promenu na svetu.

Da li ćete iskoristiti svaku šansu, pa makar i da propadne?

Tako pobednici uspevaju, što svaki neuspeh pretvore u uspeh. Što kada iko tamo neće, oni idu. Borba za život postoji od sveta i veka samo današnji čovek voli da bude uljuljkan, ali to nikako nije dobro.

Ukoliko ste gubili vreme do sad, na svakakve stvari, na partnera, okrenite se ka novcu, ka uspehu ka materijalnom, iako niste materijalista. Sada se traži to, da zaboravite na sebe, na svoja osećanja, na sve što ima veze sa nečim drugim do materijom.  

A što?

Pa zato što nam materija daje sigurnost, daje nam neprolaznost, iako sve prolazi, daje nam osećaj nepropadljivosti iako propadamo, o da, gde god da je rupa, tu se runi. Pa vi vidite.

Sva prijateljstva koja ne vrede, umreće u vremenu. Sve veze koje ne vrede, neće ni započeti, sve novčane transakcije i ulozi će propasti, ukoliko nisu pažljivo proračunati.

A vi razmislite šta vam se dešava. Svakako, nećete moći da utičete ni na šta. Samo gledajte koje figure padaju, a koje vi obarate.

Crno, noć, hladno, strah, nema beskonačnosti, sve je konačno, sve što je bilo večno naizgled, sada prestaje da traje. Mladost shvata sve što ne bi trebalo da shvata, a razvrat, bol, porok svuda. Javno.

Ima jedna odlična misao koja se uklapa u sve ovo, tako da nisam ni morala ovoliko da pišem.

,,Svakog jutra u Africi probudi se gazela, i zna da mora trčati brže od najbržeg lava da ne bi bila zaklana. Svakog jutra u Africi probudi se lav, i zna da mora trčati brže od najsporije gazele da ne bi umro od gladi. Nije važno da li si gazela ili lav. Kad svane zora, bolje da odmah počneš da trčiš.” (Afrička poslovica)

 

Jovana Vilimonović