Jung je svoje viđenje povezanosti astrologije i psihologije zasnovao na utvrđenim predstavama o uzročnosti stare izreke “Ono što je gore jeste kao što je dole “, u savremenoj interpretaciji znano kao “sihronocitet”.

Sam sinhronicitet ukazuje na odnos između pojave koje imaju smisla, a kome nije neophodna veza između uzroka i posledice. To su okolnosti koje nam se dešavaju i one mogu biti u vezi sa našom psihičkom strukturom, iako nismo svesno stvorili te okolnosti.

Sunce u modernoj astrologiji se često shvata kao simbol Sopstva, pa samim tim se uzima kao najvažniji deo astrologije. Sunce se smatra središtem oko koga se kreće sve u Sunčevom sistemu, pa i u astrologiji predstavlja središte svesnog dela psihe – ego.

U psihološkom smislu Sunce predstavlja unutrašnji impuls koji poseduje svaki čovek, impuls da bude svoj, drugačiji, jedinstven, da se ostvari i da dostigne samosvest.

Sunce predstavlja kako će neko pokušati da ostvaruje svoje ciljeve i ideale i kako će se ego snalaziti u takvim životnim situacijama. Znak u kome se nalazi Sunce otkriva unutrašnju, najdublju prirodu svakog pojedinca.

Jung smatra da Sunce predstavlja način na koji neko može da postigne sklad sa samim sobom ili opet da izrazi sveukupnu ličnost u jednu celovitost. Mi kroz Sunce razumemo svoj lični identitet, povezujemo unutrašnji i spoljni svet, stvarnost i psihičke procese u nama.

Jako je važno imati uravnotežene aspekte Sunca, odnosno potrebno je uočiti kakve aspekte gradi Sunce sa ostalim planetama u natalnoj karti, u kom znaku se nalazi i u kojoj kući.

Ako Sunce ima kvadrate i opozicije, to doprinosi veoma problematičnom aspektu izražavanja sebe, tada pojedinac postaje veoma neproduktivan i nefunkcionalan u svakodnevnom životu.

Često se u psihološkoj astrologiji kreće od aspekata koje Sunce stvara sa ostalim planetama jer radom na izazovnim aspektima pojedinac postaje svestan svojih problematičnih odnosa koje ima i na kojima treba da radi.

 

Nena Janković