Smisao života je onakav kakvog ga sami smislimo

Čovek je šetao ulicom. I dok je hodao, držao se za leđa, jer su ga stalno bolela.

Razmišljao je o prošlosti, i o svim dugovima koje mora da vrati. I o svim prijateljima koji su ga izneverili.

Sa deset eura u džepu šetao se besciljno, te je seo na klupu vidno očajan.

Dok je sedeo prišao mu je anđeo, i rekao:

~ Nikada nisam video jadnijeg čoveka od tebe.

Stalno se žališ na nešto i na nekog.

Stalno se vraćaš na prošlost.

Zašto nešto ne preduzmeš?

Imaš ruke, imaš noge.

Zaboravi na sve! Oprosti svima! Odbaci sve to!

Kreni prvih 1000 koraka, odaberi neki smer.

Drži se pravca i nakon hiljadu koraka, ja ću ti pripremiti teren za sledećih milion koraka! ~

 

Ljubičasti Mandrak