Osobe koje ostaju u propalim vezama ili brakovima, uz izgovore da je tako najbolje i da ne mogu drugačije, i slično, rade to iz stvarnog razloga koji im je neprihvatljiv za izreći, a glasi – “ne volim sebe dovoljno” i “ne mislim da zaslužujem više”. Zbog toga svoje ponašanje iznova opravdavaju nekim od uobičajenih izgovora, oduzimajući sebi sposobnost da naprave nov korak.

Ove osobe procenjuju da im je ipak lakše da ostanu u lošem odnosu, jer misle – kako će ih drugi voleti kada nekada ne mogu sebe ni da prepoznaju, kada sami sebe ne vole dovoljno. Lakše im je jednostavno ostati nego otići, jer da bi se otišlo potrebno je preuzeti odgovornost za sopstveni život, a ovako uvek mogu da se opravdaju lošim partnerom, lošim brakom, decom…

Kada se radi o vezi dve osobe, koja ne uključuje decu, možemo reći da je šteta manja, ali nikako nije ne zanemarljiva. Deca koja odrastaju u odnosima, gde je već sve odavno propalo, pate jer nemaju adekvatne zdrave modele na koje mogu da se ugledaju i oslone, što ostavlja velike posledice. Tako možemo primetiti da devojčice koje su rasle u porodici gde je majka “trpela” nastavljaju taj model ponašanja u svom odnosu.

Ovakvi odnosi su skloni da robuju određenim zavisnostima, skloni da robuju kritici i kontinuiranom zanemarivanju stvarnih potreba i želja oba partnera. Obe strane podnose grube posledice po sopstveni identitet i emotivni život. Nekada se u ovakvim odnosima ljubomora javlja kao osećanje koje održava partnere, koje otpočinje igru ostavljanja, a ipak se završava srećnim krajem ostajanja u odnosu.

Šta raditi kada je sve propalo?

Odnos između dve osobe je dvosmeran, podjednako zavistan od obe strane. Koliko dajemo toliko imamo pravo i da tražimo. Ukoliko prepoznamo da je naša veza daleko od one koju smo želeli, dobro je da preispitamo sebe, svoje postupke i ponašanje. Bitno je da budemo objektivni.

Iskrenost i stvarna želja za unapređenjem odnosa mogu značajno doprineti razvoju samog odnosa na bolje. Potrebno je da oba partnera aktivno učestvuju u očuvanju odnosa, u izgradnji novog boljeg odnosa za obe strane. Jedino u zdravom odnosu, gde je ljubav prisutna, a sloboda ostvarena, moguće je rasti kao individua i spojiti se u zajedničko “mi”, koje će dodatno pospešiti ljubav, rast i razvoj odnosa.

Ako ne umemo sami da izađemo iz začaranog kruga sopstvene patnje, potrebno je da pronađemo osobu koja nam može pomoći u tome. Najčešće je najbolje da se oba partnera zajedno obrate za pomoć nekom stručnom licu, pod čijim će se vođenjem polako uspostavljati željeni mir, balans u odnosu, otklanjajući sva ona uverenja koja su ih sprečavala da se opuste i dozvole drugome slobodu i ljubav.

S ljubavlju vaš psihoterapeut,

 

Tijana Turudić