NormeRUNE

Rune su magijsko pismo. I ako su se uvek koristile za pisanje, naročito za kratke magijske zapise, njihova prvoshodna primena bila je za divinaciju i donošenje odluka.

Jedan mit o poreklu Runa povezan je sa plemenom ”Volsungerom”. To je staro pleme koje se sa severa nastanilo u Evropu pre ledenog doba. Smatralo se da su polubožanska bića koja su se starala o svetu. Oni su čuvari šuma, starih puteva koji povezuju svetove, čuvari ”zmajevih staza”.

Obogatili su svet znakovima i mudrošću Ur – Rune, koje nude pomoć. U jednom trenutku su Ur – Horde znakova došle u dodir sa alfabetom. Kroz to spajanje one su postale oruđe divinacije, kao i magijsko pismo.

Sam čin spajanja opisan je u mitu o Odinu. Bog mudrosti visio je naglavačke devet dana na svetom drvetu Yggdrassil, žrtvovajući se sam sebi. Na samom kraju svog šamanskog putovanja shvatio je kako se mogu sjediniti magija, moć znakova i sam um. Tada ugleda Rune isklesane u kamenu i prihvati ih.

Kulture koje su se služile Runama cenile su žene i moć Boginja. Mudre žene i poznavatelji Runa služili su se njma da bi saznali šta Bogovi žele i na taj način su mogli videti, pa čak i promeniti buduće događaje. Ratnici su Rune urezivali po oružju. Šamani su čuvali svoje tajne, produbljivali svoje znanje i štitili su pleme kroz vezu sa bogovima, dok su ih ostali koristili kao pismo, ali i za divinaciju i magiju.

Reč Runa znači ”šapat” ili ”tajna”. One su sastav tajnog govora i simbola koji nas povezuju sa precima, duhovima i živim svetom. Put Runa i samo njihovo otkrivanje čoveku kao jedinki, podjednako je bitno kao Odinu kroz devet svetova. Sa svakom runom dobija se znanje kroz određeno iskustvo i putuje se dalje kroz sopstvenu prirodu da bi otkrili tajne samog života.

Najstariji i nakčešće korišćen oblik Runa je zbirka od dvadesetčetiri germanske rune, koja se zove Stariji Futhark. Dvadesetčetiri znaka podeljena su na tri aetta i svaki sadrži osam znakova. Raspored i sled znakova u svakom aettu je važan. Svaka Runa se može posmatrati kao magijski talisman koji povezuje iskustva, osećaje, arhetipske i duhovne procese.

Za Rune možemo reći da su ključevi naše podsvesti. Vekovima ljudi pokušavaju da ovim ključevima podsvesti otvore kapije koje će im pomoći da prodru u svet Bogova. Kada govorim o Bogovima imajte na umu, da oni predstavljaju silu koja se nalazi u samom čoveku i oko njega. Naši preci su te sile imenovali, dali im lik, osobine, u pokušaju da ih spoznaju. Ali to je samo jedno mišljenje. Mnogi veruju da su Bogovi stvarni i da su nekad hodali zemljom. Čoveka je od početka vremena gonila glad za znanjem. Spoznati sebe i sile unutar nas samih dovodi do spoznaje i samih Bogova.

Svaka runa ima svoje posebno značenje i odnos sa kosmičkim silama u skladu sa njihovom prirodom. Vrednost njihove prirode skrivena je u njihovom obliku, imenu i zvuku. Svaka ima svoju posebnu priču, koja je povezana sa jednim od Severnih bogova.

Rune su oruđe iz koga se traži savet, one najbolje ostvaruju svoju funkciju ukoliko se detaljno sagledaju trenutne okolnosti. Divinacija Runama odnosno bacanje runa nije objava budućih događaja. One daju značenje i analizu puta kojim je neko krenuo.

Divinacija nije glavna funkcija runa, one svoju snagu ostvaruju ukoliko se koriste kao instrument na putu spoznaje. Meditacijom nad simbolom i detaljnom analizom njegovog značenja, vremenom uviđamo da se rune ređaju u krug vodeći nas kroz inicijaciju koja je u skladu sa našom prirodom i onoga ga čemu težimo.

* Odlomak iz knjige “Rune”, autorice Snežane Lončine.