Mnoge veze uslovljene su prošlim životima, i teško im je odoleti, uprkos činjenici da su razorne. Mi smo još civilizacija koja je u predpsihološkom stanju, odnosno mi još nismo svesni da nesvesno kontroliše sva naša ponašanja, pa tako i zaljubljivanje.

Mnogo veza je zapravo iz prošlih života, a kako mi više nemamo kontakt sa nesvesnim, onda se dešava da često prođemo pored karmičkog partnera, a da to i nismo znali. No, ništa nije slučajno, i grešaka nema, pa ako i prođemo u određenom trenutku života pored karmičkog partnera, znači da u tom trenutku nismo niti trebali biti s njim.

Često se i pitamo, zašto ne možemo da živimo sa svojom srodnom dušom!? Zato što je možda, ta naša srodna duša u prošlom životu tek započela život s nekim drugim sa  kime se dogovorila odraditi nešto i u ovom životu, dok se nama samima ne dopada sadašnji izbor partnera za ovaj život.

Sa osobom sa kojom smo sada u životu, razvijamo razne kvalitete poput – strpljivosti, tolerancije, poštovanja. No, naše prosuđivanje odnosa zbog nezadovoljstva sudbinom, često zna biti nerealno, pa se partneru ne posvećujemo potpuno, osim u trenutku kada želimo da nas partner voli onako kako smo zamislili, i drugačiji način voljenja, osim svoga, ne priznajemo.

Odnose, nažalost, često svodimo na konzumaciju, površnost, i ne unosimo se u partnera i njegove potrebe. Rastanci su zato česti, jer smo previše okupirani egom, nemamo strpljenja da razumemo ni partnera, a ni za sebe. Uvek je tu i alternativa – promeniti partnera. To zna biti mnogo lakši način, ali da li je i dobar?

Naši strahovi i ego, ne dozvoljavaju stapanje srodnih duša, jer posvećenost ljubavi traži i autonomiju. To što nedostaje nama ljudima, svakako je filozofski pristup. Sve ljubavne gubitke ne treba shvatati tragično, već iz njih uzimati iskustva, koja će nas jačati i učiniti kvalitetnijim osobama.

Ako ste naučili šta je zapravo ljubav, da vam je niko ne može oduzeti, onda znate da možete voleti bez obzira na partnera. To je i smisao velikih ljubavi i srodnih duša.

 

U ljubavi se često govori o sudbinskim spojevima, karmičkim vezama i o tome da nas je usud doveo na put nekome. Evo pojašnjenja šta to zapravo znači:

Sudbina

Sudbina je, prema verovanju, sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može umaći. Sudbina je, ono što je nekome predodređeno, naročito najznačajniji događaji u životu, uključujući čas i način rođenja, a samim tim i smrti.

Događaji koji pojedinca snalaze, smatraju mu se dosuđenim, a ono željeno, koje i pored truda ostaje neostvareno, smatra se, nesuđenim.

U filozofskom smislu, sudbina je nužni red u svetu, kojem je podvrgnuto svako biće. Sudbina nije slepa ili slučajna kao usud, već racionalna, premda je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje.

Verovanje u sudbinu čini život podnošljivijim time što čoveku omogućuje prihvatanje racionalnosti univerzuma, uprkos, prema ljudskoj logici, očiglednim nepravilnostima i nepravdama.

Usud

Usud se javlja u više pojavnih oblika. Kroz snove, pojavu nekog znaka ili događaja, čije su posledice neobične ili neuobičajene, a koje se tumače nekim posebnim znakom upozorenja, i rezultiraju određenom posledicom.

Karma

Sanskritska reč, koja izražava povezanost uzroka i posledica. Ljudski postupci, neizbežno su povezani sa njihovim posledicama, a one stvaraju događaje za koje su odgovorni počinioci u ovom ili u prethodnim životima.

Po tome, svaki događaj treba shvatiti kao pravednu nadoknadu. Karma zavisi od svesti. Ljudsku slobodu povezuje sa redom sveta, a fizičko i moralno spaja u skladnu celinu.

U odnosima između jedinki, govori o tome da su osobe morale da se ponovo sretnu u ovozemaljskom životu, oduže svoje dugove u nekom vremenskom trajanju, i rastanu se.

 

Nevena Đukić