Bilo koji sistem kuća da upotrebimo on će nam dati samo približnu informaciju o vrhovima sledujućih i padajućih kuća. Iz tog razloga je najpametnije da se ne oslanjamo na to, već na ono što je bez sumnje tačno bilo koji sistem kuća koristili – kardinalne tačke horoskopa.

Ideja vodilja je da ne treba prihvatati kompromise i koristiti polovična i nesigurna rešenja, već jednostavno tragati za istinom, za tačnošću – praktično za onim oko čega nema nikakve dileme i kao takvo se može uzeti za opšteprihvaćeni aksiom. Sasvim je normalno i prirodno da kao i oko bilo čega drugog i oko različitih astroloških pojmova, tehnika, pristupa postoje različiti stavovi, iskustva… Ali, suština je u tome da – oko nekih pojmova postoji opšta saglasnost i jedini validan pristup je da se držimo onoga što niko ne dovodi u pitanje.

Na primer, to da je Ascendent „ja“, a Descendent „ti“ je aksiom oko koga nema dilema. Odlično. Ili, na primer, aksiom je da je aspekt trigona lak i harmoničan. Ili, aksiom je da je Sunce muška planeta, a Mesec ženska. To je esencija oko koje nema spora. Sve ono oko čega postoje sporenja – moramo uzeti kao nesigurno i, ili potpuno odbaciti, ili kroz promišljanje i praksu istražiti, korigovati, prilagoditi sebi – pronaći novo, bolje rešenje.

Dakle, ovde vrlo jednostavno možemo iskoristiti dobro poznati stav kada se oko neke stvari javljaju polaritetni stavovi, pa se kaže: “Istina je negde na sredini“, ili „Nijedno od ponuđenog nije istina“. Ideja o istini na sredini je logična, ali ne u smislu nekog kompromisa jer, jednostavno, oko nekih stvari nema kompromisa i sklapanje kompromisa bi čak neko okarakterisao kao „đavolje delo“. Istina je na sredini i nijedno od ponuđenih nije istina, te je jasno da takva rešenja moramo odbaciti – i potražiti istinita!

Već smo rekli da je ideja o aspektu neke planete sa vrhom sledujuće ili padajuće kuće deplasirana. Ono što nam je zapravo najvažnije je položaj neke planete u kući, kao i vladar kuće. Često po nekom odabranom sistemu kuća vrh kuće pada na sami kraj jednog znaka ili na sami početak znaka i tu nastaje pometnja i nesigurnost, a to nikako nije ono što želimo! Čak se dešava da u takvim slučajevima podešavamo, svesno ili nesvesno, onaj sistem kuća čiji vrhovi kuća padaju na ona mesta kojima smo „zadovoljniji“. To naravno nije put ka istini i znanju.

Pa šta raditi onda i kako se snaći sa tim, usvojiti neko funkcionalno rešenje!? Pošto sam izneo neku kritiku, malo i profilozofirao, red je i da ponudim neke praktične pristupe. Naravno, kao i uvek, podrazumeva se da samo iznosim svoje skromno mišljenje, na uvid i proveru, i obzirom da često bude neobično ili inovatorsko – ne očekujem da bude opšteprihvaćeno, niti mi je to poenta!

Pa evo nekih ideja:

Horoskop je podeljen na 4 kvadranta i ne treba na silu insistirati na njegovoj podeli na 12 delova. Svaki pojedinačni od 4 kvadranta je samostalan sistem funkcionalno povezan sa ostala 3 što čini celinu horoskopa. Od toga je najbolje krenuti. U okviru jednog kvadranta nalaze se značenja koja povezujemo sa tri pripadajuće kuće i to je u redu i prirodno. Granice kuća u okviru kvadranta nisu jasne i ne mogu biti precizno označene, te se moraju uzeti na neki način fluidnim. Na primer, X kuća se oslanja na XI kuću, a XI na XII kuću – stvar je više u prirodnoj povezanosti kuća, nadovezivanju – nego što je u pitanju matematička preciznost.

Kako da znamo u kojoj je kući određena planeta, ako je „na granici“? Ovde bih uveo jedan, neko bi rekao prilično nonšalantan pristup, no, naprotiv – može se ispostaviti kao temeljan i možda jedini prirodan. Naime, insistiranje da se u takvim graničnim slučajevima obavezno naznači u kojoj je kući planeta – meni liči na neprirodan i izveštačen „ili – ili“ pristup gde se na silu traži zauzeti jedna strana – a to uopšte nije neophodno. Dakle – postoji dobar razlog zašto je neka planeta „na granici“ dve kuće! Zašto neka planeta ne bi delovala na obe susedne kuće, na primer XI i XII kuću? Čemu insistiranje da se odredi neprikosnoveno u kojoj je od te dve kuće planeta smeštena – kada utiče na obe kuće. Naravno, jasno je da se može izvršiti procena u kojoj meri i na koji način deluje, te tako profilisati značenje i tumačenje. Ovakav pristup je, naravno, validan kod graničnih slučajeva na granicama kod sledujućih i padajućih kuća. Granice između padajućih i ugaonih kuća su već nešto drugo! Dakle, jednostavno, možemo uzeti na primer IV kvadrant horoskopa koji obuhvata X, XI i XII kuću i MC kao vrh tog kvadranta, jedinu relevantnu tačku, referencu i orijentir – pa onda proceniti ugaonu udaljenost neke planete od vrha X kuće, MC-a. Na osnovu te udaljenosti, možete je nazvati i „odokativno procenjenom“, ćemo proceniti u kojoj je planeta kući, odnosno u kojoj meri deluje na dve kuće ukoliko je takav slučaj.

Takođe su nam važni vladari, dispozitori kuća. Ovde možemo slediti isti princip kao što je prethodno naveden – princip takozvane diskrecione odluke, odluke koja se od slučaja do slučaja više zasniva na „osećaju“ i trenutnoj proceni, nego što mehanički sledi neku formulu. Tako da za dispozitora, ili dispozitore neke kuće, možemo proceniti koliko koji znak ima kvantitativnog „upliva“ na vladarstvo kućom. Inače, princip više vladara neke kuće, odnosno vrha kuće nije ništa novo, i poznato mi je da se na primer u tradicionalnoj astrologiji takav pristup dosledno koristi i takođe ima svoju logiku i validnost, sa tim što se  uzimaju triplicitetni vladari vrha kuće, po sledu.

 

Željko Gudurić