Verovanja koja okružuju crne mačke se razlikuju od zemlje do zemlje i od kulture do kulture. Zbog raširenog verovanja da donose nesreću, crna mačka se teže udomljava.

U Velikoj Britaniji se veruje da crna mačka donosi sreću. Postoji i Dan crnih mačaka koji se slavi 27. oktobra tokom kojeg se podiže svest i razbijaju predrasude vezane za boju mace.

U Japanu se veruje da će devojka koja ima crnu mačku imati puno udvarača. U našoj kulturi, kao i u većini evropskih zemalja, crna mačka se smatra vesnikom nesreće. Pogotovo loš znak je kada crna mačka pređe put. Sve ovo je povezano sa verovanjem da su crne mačke, u stvari, veštice.

Ipak, nije sve tako crno. U Nemačkoj se nesrećnim znakom smatra kada crna mačka pređe put sa desna na levo, ali ako pređe sa leva na desno, to se smatra da donosi sreću.

U keltskoj mitologiji se poštovala mačka Sith, velika crna mačka, veličine psa, sa belim flekama na grudima. Ona može biti i prerušena veštica. Mačka Sith može da ukrade dušu pokojnika i da on ne pređe u drugi život. Zbog toga su celu noć Feill Fadalach – noćni čuvari, čuvali pokojnika i izvodili ples, skakali, rvali se, svirali, da bi odvratili Sith da legne na telo. Takođe nisu ni palili vatru jer toplota privlači Sith.

Verovalo se da će mačka Sith blagosloviti onu kuću u kojoj joj ostave tanjir mleka za praznik Samhain (danas se proslavlja kao Noć veštica). One porodice koje to nisu činile, bile bi uklete i njihovim kravama bi presušilo mleko.

Tokom srednjeg veka je započela histerija i progon mačaka, pogotovo crnih. Njih su često čuvale i hranile usamljene starije beskućnice, koje su često proganjane i bile optuživane za praktikovanje crne magije i veštičarenje. Sa njima su stradale i njihove krznene ljubimice.

Mnoge nevine žene su spaljivane na lomači zajedno sa svojim ljubimcima. Posebno se radilo na tome da se istrebe crne mačke. Iako su svakodnevno radili na tome da ih unište, gen crne boje nije izbrisan, pa i danas imamo mnogobrojne crne pufnaste lepotice.

Ovo suluda praksan je zaustavljena u Francuskoj za vreme kralja Luja XIII. Po nekim teorijama, ovo uništavanje mačaka, imalo je za posledicu širenje Crne smrti – bubonske kuge. S obzirom na to da je populacija mačaka značajno smanjena, prenosioci bolesti, pacovi i miševi, mogli su da se nesmetano razmnožavaju i šire bolest.

Mornari su na svojim brodovima obavezno imali mačke. Crna mačka se posebno smatrala za srećnu, a i njihove žene su imale kod kuće crne mačke koje su njihovim muževima “na daljinu” slale pozitivnu energiju i čuvale ih.

Stari Egipćani su posebno poštovali i obožavali mačke. One su smatrane za svete i bile zaštićene zakonom od povreda i smrti. Zabeleženo je da su u doba kada je poštovanje boginje Bast bilo na vrhuncu, oni koji bi ubili mačku, pa čak i slučajno, kažnjavani smrću.

Boginja Bast je prikazivana kao mačka crne boje, a kasnije je prikazivana sa glavom mačke i telom žene. Čitava porodica bi oplakivala gubitak mačke, a Herodot je zabeležio i da su u znak žalosti brijali obrve i žalili sve dok one ne bi ponovo izrasle. Arheolozi su otkrili veliko groblje mačaka sa više od 300.000 mačaka, a mumificirane crne mačke su bile uobičajena pojava.

Tomaso je najbogatija crna mačka na svetu. Njegova pokojna vlasnica ga je pronašla i čuvala sve do svoje smrti u 94. godini, kada mu je testamentom ostavila sve svoje bogatstvo od oko 10 miliona evra.

 

Vesna Grujić