Kada posmatramo zodijački krug od dvanaest znakova u tropskoj astrologiji postoje četiri kardinalne tačke koje su vezane za početak godišnjih doba. Tako, prvi stepen Ovna odgovara prolećnoj ravnodnevnici, prvi stepen Raka dugodnevnici, Vage jesenjoj ravnodnevnici i Jarca kratkodnevnici.
Vrlo sličnu podelu imamo i kod kretanja Meseca gde bi kardinalne tačke bile: mlad Mesec, prva četvrtina, pun Mesec i poslednja četvrtina.
Pozivajući se na jedan od najvećih autoriteta zapadne astrologije, Klaudija Ptolomeja, većina autora je napravila analogiju između godišnjih doba i Mesečevih faza na sledeći način:
Od mladog Meseca do prve četvrtine, priroda proleća – toplo i vlažno.
Od prve četvrtine do punog Meseca, priroda leta – toplo i suvo.
Od punog Meseca do poslednje četvrtine, priroda jeseni – hladno i suvo.
Od poslednje četvrtine do pomračenja Meseca, priroda zime – hladno i vlažno.
Ali, koliko su bili u pravu? Da li je ovo ispravna interpretacija ili je reč o pogrešnom razumevanju suštine Mesečevih faza.
U svom delu “Tetrabiblos” Ptolomej daje sledeće objašnjenje:
“Jer, kroz rast od mladog Meseca do prve četvrtine, Mesec više proizvodi vlagu; u svom prolasku kroz prvu četvrtinu do punoće – toplotu; od punog do poslednje četvrtine – suvoću i od poslednje četvrtine do pomračenja – hladnoću.”
Iako je ovde reč samo o jednom kvalitetu, Ptolomej govorio o onom koji preovladava, a tokom kretanja Meseca od jedne do druge faze oni se međusobno mešaju. Na sličan način on objašnjava i provladavajući kvalitet u godišnjim dobima:
“Od četiri godišnja doba – proleća, leta, jeseni i zime – proleće nadmašuje vlagom usled svog širenja nakon što je zima prošla, a toplina nastupa; leto vrelinom usled blizine Sunca zenitu; jesen suvoćom, jer je vlagu usisalo vrelo godišnje doba koje je tek prošlo; a zima hladnoćom, jer je Sunce najudaljenije od zenita.”
Međutim, sasvim opravdano, uvećanje i smanjenje mesečeve svetlosti tokom njegovog helijačkog ciklusa bi se moglo povezati sa uvećanjem i smanjenjem dužine dana. Pa tako, nevidljivost spaljenog Meseca bi najpre odgovarala najkraćem danu, periodu kada preovladava hladnoća usled smanjene sunčeve svetlosti. Nakon prve četvrtine Mesec je do pola vidljiv što asocira na jednaku podeljenost dana i noći, ravnodnevnici. Mesec u svojoj punoj fazi najviše podseća na one dane kada je najveći broj sunčanih sati. Onda ponovo, u poslednjoj četvrti, Mesec je do pola vidljiv, nakon čega će početi polako da nestaje, što je analogno jesenjoj ravnodnevnici nakon koje dan postaje kraći.
Ovako posmatrano, četiri kardinalne tačke bi mogle biti povezane na sledeći način:
Letnji solsticijum – Pun Mesec – Toplo
Zimski solsticijum – Mlad Mesec – Hladno
Prolećni ekvinocijum – Prva četvrtina – Vlažno
Jesenji ekvinocijum – Poslednja četvrtina – Suvo
Mora se priznati da ova analogija ima smisla, mada se Mesečeve faze mogu upoređivati i sa drugim polaznim tačkama.
Vraćanjem na početak ovog razmatranja vidimo da zodijački krug počinje Ovnom i to kako Ptolomej navodi:
“Iz tog razloga, nema prirodnog početka Zodijaka, jer je to krug, ali oni pretpostavljaju da je znak koji počinje sa proletnjim ekvinocijem, tj. Ovan, početna tačka za sve njih, čineći prekomernu vlagu proleća prvim delom Zodijaka kao da je ono živo stvorenje, a ostala godišnja doba slede, jer u svih stvorenja najranije doba, kao kod proleća, ima veći deo vlage, nežno je i još osetljivo. Drugo doba, sve do cveta mladosti, nadmašuje vrelinom kao leto; treće, koje je sada posle mladosti i na rubu početka propadanja, ima prekomerne suvoće, kao jesen; i poslednje, koje se približava nestajanju, nadmašuje u hladnoći, kao zima.”
Ako bi smo i Mesec posmatrali kao “živo stvorenje” mogli bi smo reći da su autori koji su fazi od mladog Meseca do prve četvrtine dodeljivali prirodu proleća, narednoj fazi prirodu leta, i tako redom, u pravu, ali samo delimično. Dodavanjem i drugog kvalieta stvari kreću pogrešnim putem, a suština onog što je Ptolomej pisao izmenjena.
Nevidljivi mladi Mesec daleko je od toplog, ali već izlaskom iz spaljenosti počinje da gubi na hladnoći i tokom svog rasta do punoće dobija na toploti. Smanjenje svetlosti doneće obrnuto. Sve što više ima toplote, smanjuje se vlažnost, pa se ona ponajviše gubi nakon punog Meseca, a počinje da raste nakon mladog.
Tanja Veselinović
