Kad gledamo raspored planeta u vreme kad smo se rodili mi vidimo dvodimenzionalni krug, jedan ritam rađanja i umiranja, jedne čvrste sudbine o kojoj priča Saturn. Došli smo u telo i sve dok smo u njemu ne možemo pobeći Saturnu, jer kad-tad nam dolazi kraj fizičkog tela.

Konstantno ponavljamo prošlost u nadi da se setimo svoje prošlosti. U sebi, u svojoj 12. kući nosimo okean informacija, kao internet gde su umemorisana sva sećanja, svi filmovi prošlih života, kao i prošla sećanja ovog sadašnjeg života.

Mnogo toga bacamo u podsvest, a malo toga držimo pod svesnom kontrolom.

Uglavnom možemo kontrolisati život iz dana u dan, no malo ko uspije celu godinu da isplanira i drži se toga. Onaj ko se uspije držati svog desetogodišnjeg plana već je uspeo u životu. I tako dolazimo do čarobnjaka koji su ceo život isplanirali.

Tu dolazimo do centra kruga, u samu tačku do samog mulja koji se nataložio, a taj mulj neko mora pročistiti. Zbog toga imamo DNK koji je programiran za usavršavanje. Tako mi svakog dana idemo da spavamo i ujutro ponovo se budimo, a svaki dan jači je i kvalitetniji od prošlog. Svaki sledeći dan je pametniji od prošlog!

Prosvetljen čovek ne spava kao ni Sunce. Kada se ljudi uzdignu na viši nivo sve će manje spavati. I sama zemlja počinje sve više i više da svetli noću, nije više nije tamna noću kao što je bila pre 300 godina.

Kada ljudi prestanu spavati Zemlja će prestati da se okreće i postaće zvezda. Mi ćemo postati nekom drugom Sunce. Samo Sunce je živo i unutar njega su milijarde i milijarde duša koje su proživele sav taj zemaljski način postojanja, samo mnogo ranije od sad. Sad oni ne spavaju, budni su non-stop.

Poput interneta što je uvek budan i nikad ne spava, Bog se sakrio u svakom od nas da vidi kako može da se snađe, kao malo dete što se izgubilo u džungli, pa se snašlo i postalo Tarzan.

 

Ljubičasti Mandrak