U petak, 11. decembra 2015. godine, u 11.30 sati po lokalnom vremenu, došlo je do egzaktne konjunkcije tranzitnog Sunca i tranzitnog Meseca na 19. stepeni i tri minute znaka Strelca. Jednostavnije rečeno, mlad Mesec u znaku Strelca je označio početak novog lunarnog ciklusa.

Mnogi su me pitali zašto o Mladom Mesecu uvek pišem dva ili tri dana kasnije? Iskreno, ni sam ne znam u potpunosti tačan odgovor na ovo pitanje, ali svakako bih to pripisao svom natalnom Mesecu u znaku Raka.

Astrološki, Mesec (Rak) uvek predstavlja prošlost, Sunce (Lav) sadašnjost, a Uran (Vodolija) budućnost. Kako mlad Mesec predstavlja konjunkciju (udruživanje) Sunca i Meseca, budućnost postaje sadašnjost, tek kad sadašnjost ode u prošlost. Tako jednostavan princip, shvatićete već…

Na globalnom planu, Mlad Mesec će uvek efekte ispoljavati suptilnije u odnosu na pun Mesec, ali ćemo te efekte svakako osetiti. Ono što karakteriše ovaj Mlad Mesec jeste i boravak tranzitnog Saturna u znaku Strelca.

Aspekt Saturna sa svetlim telima (Sunce, Mesec, Venera) je, pored neharmoničnih aspekata Marsa i Saturna, jedna od lošijih astroloških pozicija. Zašto? Zato što su Saturn i Sunce, odnosno Saturn i Mesec potpuno različiti principi.

Pogledajte, Saturn vlada Jarcem, koji je nasuprot Raka, Mesečevog znaka, i vlada Vodolijom, koja je preko puta Lava, Sunčevog znaka. Sunce predstavlja ego, a Mesec emocije, odnosno potrebe pojedinca, naspram kojih je Saturn, potreba kolektiva i rad ‘za bolje sutra’.

Saturn je taj koji ostavlja svetu. Sunce je topao letnji dan, Saturn je hladna zimska noć. Mesec je plodna zemlja natopljena kišom, Saturn je suhi, ispucali kamenjar.

Boravak Sunca i Saturna u istom znaku donosi problem sa ocem, mužem, direktorom, ograničenje od strane autoriteta, te osećaj da Vas sreća nikad neće pogledati (“neće Vas ogrejati Sunce”). Oscilacije krvnog pritiska i generalno problemi sa kardiovaskularnim sistemom (Sunce – srce). Očekujte navedeno u narednih 28 dana.

Saturn će uvek težiti da se domogne vrha i pozicije, i da tu ostane. Bilo da to čini mukotrpnim radom (kvalitetan Saturn – u znaku Jarca, Vodolije ili Vage, pri tom direktnog kretanja) ili spletkama i prevarama (debilitiran Saturn – u znaku Raka, Lava ili Ovna, Saturn u retrogradnom hodu).

Saturn udružen sa Suncem, recimo u znaku Vage, dao bi odličnog vođu, stratega, diplomatu, dok će Saturn udružen sa Suncem u znaku Ovna stvoriti egoistu, koji brine samo o sebi i voli lepo da živi, ali po mogućnosti na račun drugih ljudi.

Saturn i Sunce u znaku Strelca predstavlja nomada, čoveka sa puta, nekog ko “nema puno u glavi”, ali stekao je iskustvo. U narednim danima, nemojte se oslanjati ni na logiku ni na intuiciju, oslonite se samo na svoje prethodno stečeno iskustvo.

Separaciona konjunkcija Meseca i Saturna u znaku Strelca ukazuje na melanholiju, depresiju, osećaj odbačenosti, strah od putovanja i generalno odbojnost prema bilo kakvim naglijim promenama u životu i ličnoj filozofiji.

Ovo je slika i hladne, gotovo napuštene kuće, pored crkve, na glavnom trgu. Svaki grad ima jednu takvu kuću i svakog od nas je ona inspirisala na neki poseban način. Odisala je nekom mistikom i privlačila poglede.

Gde je njen gazda, kojeg je čekala da se vrati? Svaka pukotina u zidu, svaka nit paučine, mogla bi ispričati jedan deo priče. Ali one ćute, tako prokleto ćute. A kuća čeka…

Možda je blesavo što pišem o emocijama jedne građevine, ali na nekom dubljem nivou, svi smo mi na neki način ta kuća. Svi mi čekamo, nekoga ili nešto. Čekamo i bivamo napušteni. Napušteni, a i dalje čekamo.

Pesnikinja Desanka Maksimović je napisala:

“Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.“

Koliko god bio tačan ovaj Desankin distih, u prirodi nas ljudi je da čekamo, čak ni kad ne vidimo ni najsitniji nagoveštaj. Kao što Gogo i Didi čekaju Godoa, koji zasigurno neće doći (“Čekajući Godoa”, drama irskog pisca Semjuela Beketa), tako i mi ljudi čekamo, čekamo i čekamo, pa se tek na kraju osvrnemo i zapitamo gde smo to proćerdali dane, mesece, godine…

Ovaj tekst ću zaključiti citatom nepoznatog autora, koji sam slučajno (ako slučajnosti uopšte postoje) pronašao na društvenim mrežama.

Pročitajte, razmislite o tome, samo nemojte čekati…

“Kada bi mi neko zatražio da opišem život u jednoj reči, ta reč bi bila – čekanje.
Ceo život nešto čekaš.
Čekaš zoru, rođendan, vikend, leto, mamu, pravdu, ponedeljak,
zaborav, porođaj, pogled, priznanje, taksi, večeru, koncert, ljubav, novu godinu, odgovor,
osmeh, novost, promenu, poziv, istinu, sudbinu, njega, nju, njih, nas…
Čekaš njega da dođe, sebe da odeš.
Vreme da prođe, a zapravo bi trebao da ga zaustaviš… lli barem usporiš.
Jer, od svih čekanja, samo jedno sa sigurnošću dočekaš – kraj.“

Ne čekaj.
Živi.

 

Miloš Tomić