Nekako sve je više ljudi koji smatraju da će biti zadovoljni i da osećati sreću kada – dobiju povišicu, pronađu partnera, promene mesto boravka ili posao, kupe automobil, kada se nešto desi u spoljašnjosti, i slično.

Međutim, svi oni svedoče tome da i onda kada ostvare svoje zamisli osećanje sreće ih ne obuzima, nego se samo nastavlja osećaj neispunjenosti. I onda dođe do ponovnog osećaja traganja za srećom. Odmah se kreće u traženje sreće na nekom drugom, daljem mestu.

Pa sreću niko nije izgubio!

Sreća nije nešto što je izvan nas.

Tačno je da mi osećamo sreću u situacijama kada ostvarimo svoju veliku želju. No, nekako se život pretvori za mnoge u trčanje za srećom, ujedno zapostavljajući svakodnevne izvore radosti, zadovoljstva.

Sreća nije nešto što možemo da kupimo, iako nam kupovina novog automobila može doneti privremeno osećanje sreće. Zato, sreća se ne kupuje, ona se oseća.

Osećanje sreće proizilazi iz nas samih. Mi ne treba da čekamo da kupimo nešto veliko da bismo bili srećni, možemo biti srećni i šetnjom kroz park, skakanjem po baricama.

Pa šta ako smo odrasli? Kao odrasli mi imamo određena prava i obaveze, ali i obavezu da brinemo o sebi, pružimo sebi negu i zabavu. Dužnost da sebi priredimo prijatne trenutke ispunjene radošću, srećom.

“Dosta ljudi misli da je sreća negde tamo,

da je daleka, nedostižna.

Za svakog je ona nešto različito, drugačije.

Međutim ono što jeste svima zajedničko

je upravo osećanje da sreća dolazi iz nas,

mi smo ti koji procenjujemo nešto kao vredno.

Upravo zbog procene vrednosti nečega u spoljašnjosti

mi osećamo osećanje sreće.

Zato nisu potrebne velike stvari da bismo bili srećni,

niti trebamo da čekamo da se nešto veliko desi,

pa da osetimo sreću.”

Čekajući da sreća dođe kroz neke spoljašnje događaje mi ostajemo zatvoreni u sebi, zatvoreni za sva druga mala zadovoljstva, kojih itekako ima, samo smo mi negde ispustili da ih tako označimo.

Prestali smo da ih vrednujemo posebno, jer mesto posebnosti sad zauzimaju viši ciljevi. Potrebno je da se prisetimo da ostvarivanje viših ciljeva može i treba da prati osećaj zadovoljstva.

Zadovoljstvo je to koje nam daje snagu da nastavimo, snagu da istrajemo i budemo dosledni zamišljenom cilju. Zadovoljstvo na kraju pojača sam osećaj sreće, kojem mi dopuštamo da se ureže u naše iskustvo, koje zaista proživimo.

“Sreća je tu, uvek prisutna.

Mi smo ti koji je pozivamo

da se izrazi kroz neku aktivnost ili mir.

Mi je možemo stvarati u svakom koraku kada želimo.

Kroz svakodnevnu zahvalnost za ono što imamo,

mi svakodnevno možemo biti srećni.”

Probajte da izdvojite vreme za aktivnost koja vam pričinjava zadovoljstvo, ali ujedno stvara i napor, bilo fizički, bilo psihički. Izvedite tu aktivnost u miru sa sobom. Posmatrajte sebe dok izvodite tu aktivnost.

Šta uviđate? Kakav je vaš unutrašnji osećaj?

Ovako bi trebalo da izgleda većina aktivnosti u našim životima, prožete radošću i krajnjim osećanjem sreće.

“Radeći stvari s ljubavlju,

ne samo da olakšavamo sebi proces stvaranje,

nego pružamo sebi zaista jedan neprocenjiv užitak.

Osećati se posebno,

jednostavno zadovoljno.”

Tijana Turudić