Prijateljska ljubav u osnovi podrazumeva osećaj odgovornosti, brige, poštovanja, kao i poznavanje drugog ljudskog bića i želju da se unapredi njegov život.

Ona omogućava doživljaj jednistva sa drugim ljudima, doživljaj ljudske solidarnosti, pruža osećaj sigurnosti i podrške. Utoliko koliko smo svi samo ljudi, pomoć nam je svima potrebna.

Pitanja – Da li imamo prijatelje, jesmo li mi pravi prijatelji drugima, takva su da odgovori na njih zavise od dinamike naše ličnosti.

Kako se prijateljstvo neguje danas i može li se na tom polju naučiti nešto novo, kako bi nam život bio ispunjeniji i kvalitetniji, razmotrićemo uz osvrt na nekadašnju situaciju kada se  “fudbalica”, kafica, moba i druženje podrazumevalo.

Družili su se ljudi po firmama, klubovima, školama, opštinama i svi se rado sećaju tog vremena. Kažu da je bilo “srećnije vreme”, a da li je samo do vremena?! Razmotrićemo zajedno!

 

“Drugari iz kraja”

Tinejdžerski period naročito okuplja drugarske skupine, kada još uvek nije izgrađen identitet, i kada deca kreću u prvi bunt protiv svojih roditelja, a uteha se uglavnom nalazi u vršnjačkoj grupi.

Iz potrebe za pripadanjem trudi se svako da bude sličan drugarima. Slušamo istu muziku, nosimo starke, izlizane farmerice i strašno smo “kul”. Verujem da su mnogi od vas od drugova i drugarica u tom periodu učili prve fore – kako se prilazi devojčicama, šta se radi kad brkovi krenu da rastu …

Grupa nam u tom periodu daje snagu, dopunjava samopouzdanje kad krećemo u “muvanje” suprotnog pola… Oni su tu i da delimo uspehe i slavu, i da se jadamo kada nam baš i ne ide ili kada nas “matorci smaraju”…

Dobijali smo u vršnjačkim grupama i osećaj sigurnosti, pripadanja, gradili svoju ličnost, merili se u odnosu na realnost oko nas, razvijali svoje sposobnosti i talente kroz zajednički rad i igru, uveravali se u potvrdu sopstvene vrednosti. “Druži se sa onim od koga možeš nešto da naučiš”, govorili su nam stariji.

 

Slušalice na ušima i muzika “do daske”

Današnji tinejdžeri zadržali su uglavnom samo zajedničko “smaranje”. Stalnih članova grupe više nema. Svađa često dominira u razgovoru. Bes lako eksalira. Saradnja traje kratko.

Kolektivne igre najčešće se svode na sedenje ispred kompjuterskih ekrana, za konzolama, volanima. Sva energija je usmerena na takmičenje ko će biti prvi, ko će da pobedi u igri koja teče u virtuelnom svetu.

Nema dodirivanja, nema prijateljskog tapšanja po ramenu… Kada nekome od njih nije dobro, taj “natuče” slušalice , “odvrne” muziku na ajfonu ili nekom drugom moćnom elektronskom uređaju, da bi utišao buku u glavi i tu prestaje svaka komunikacija. Ispred zgrade se ne silazi posle škole. Dogovor je “vidimo se za pola sata na Fejsu!”.

 

Mala deca – mali prijatelji

Tako se danas uče i mala deca, već sa četiri godine. Kada dođu drugari, svakome po “Ped”, Laptop ili džojstik u ruke, i “udri po dugmićima”… Bes se iskali na plastici i svi su mirni, roditelji na prvom mestu.

Na ovaj način deca se otuđuju od jedine grupe koja u periodu puberteta može da im pomogne, kada roditelji počnu da im izgledaju “kao vanzemaljci”, kada nemaju svest o tome da su i drugi isti kao oni, na prve problem padaju u osećaj manje vrednosti. I dok kod mlađe dece kreće kuknjava i tužakanje, kod veće dece nastupa izolacija i osamljivanje…

Tu se već i depresija javlja, najpre kroz kratke depresivne epizode ili napade anksioznosti, strahova, gušenja ili panike… Kada bi bilo emotivne razmene sa drugovima, sve nagomilane emocije ne bi morale ovako da preplavljuju tinejdžere.

 

Potreba za udruživanjem

Čovek ima svest o sebi kao pojedinačnom biću, svestan je da će jednog dana umreti, svestan je da je bespomoćan pred silama prirode i društva, i kada ne bi imao mogućnost udruživanja, poludeo bi od straha pred spoljašnjim svetom.

Kada je odvojen, odsečen, oseća se bespomoćno, teskobno, kao da nije sposoban da se odupre svetu koji ga napada. Tu je i glavni izvor stida i krivice čovekove – jer shvata da se razlikuje od drugih, ali i da ne može sam.

Sa razvojem društva uvećavala se i grupa kojoj je čovek težio, da bi se oslobodio osećaja usamljenosti i bespomoćnosti. Ono što pojedinac nije sam mogao da uradi, mogla je grupa. Najpre zbog fizičkog, a kasnije i zbog psihičkog preživljavanja, udruživanje je postalo neophodno.

Kada čovek ne uspe u napuštanju svoje usamljenosti, ne nađe grupu sa kojom može da se poveže, bilo prijatelja, srodnika ili ljubavnog partnera, povlači se iz spoljašnjeg sveta u bolest.

 

Povlačenje odraslih iz života

Danas smo svedoci sve više ovakvih povlačenja, iako su maskirani socijalizovanim ponašanjem. Mnogo prijatelja na društvenim mrežama, a gubitak kontakta sa realnim osobama, mnogo čitanja knjiga bez provere u realnom razgovoru sa ljudima, ili “idealna slika o sebi”, savršeni “selfi”, koja se plasira uz lažnu grimasu i poruku “super sam”, iza koje leži beznadežnost i osećaj bezvrednosti.

Gledanjem u male ekrane, dok deca traže pažnju, ili ignorisanjem pitanja tinejdžera, dok je roditelj za igricama na računaru, roditelji se otuđuju i od svoje rođene dece. Sa prijateljima se sve ređe organizuju druženja, jer se nema “vremena, para ili volje”. Osamljivanje je sve češće i kada su ljudi u društvu, za istim stolom u kafiću, dok svako sedi zagledan u svoj mobilni telefon.

Izbegavanjem društva umrtvljujemo i svoje ambicije, želje i potrebe koje se u grupi, društvu da drugom osobom koja nas prihvata jedino mogu zadovoljiti. Izbegavanjem društva osuđujemo sebe na strahove u vezi sa preživljavanjem i aktiviramo bazičan strah od smrti  koji izjednačavamo sa strahom od života.

 

Česta druženja zbog pražnjenja

Ima i onih ljudi koji se sigurno neće naći u prethodnim redovima, jer viđaju svoje prijatelje relativno redovno, organizuju sedeljke, odlaske na utakmice, u pozorište, bioskop, na pecanje, tenis, aerobik, biblioteku… I dobro je da ih još uvek ima.

Negujte svoje prijatelje i potrudite se da i Vi budete pravi prijatelji njima! Nemojte biti od onih koji kažu “meni je potrebno samo da se negde ispraznim”, ili još gore, da to nesvesno radite, a hvalite se usput kako ste dobar i brižan prijatelj.

Osobe koje imaju loše obrasce u svojim primarnim porodicama, kreiraju takvu okolinu gde god da se nađu, bilo da formiraju postavku “troje u vezi” ili da pozivaju drugog da zajedno preziru nekog trećeg, ili da se postavljaju u nadređeni položaj i ljute se na drugog, da bi ovaj pokazao kako se oseća krivim.

 

Osećanja prijatelja

Proverite realnost sa svojim prijateljima jednostavnim obraćanjem pažnje na to kako se oni osećaju u vašem društvu?

Kada “zapenite” da mora da vas posluša, da ste vi upravu, da on “nema pojma”, kada navalite sa kritikama, ljutnjom ili postiđivanjem, zapitajte se koliko mu stavljate do znanja da ga volite i poštujete, a koliko u stvari šaljete poruku “Ti ne vrediš – Ja vredim! Ja sam pametniji!”

U situacijama kada se neko istrese tako na svog prijatelja, takva osoba može da se oseti moćnim, velikim, važnim, jer ljubavlju pravda svoju agresiju, prezir, ponižavanje drugoga. Ovakva nadmudrivanja često se čuju na društvenim okupljanjima, sve više i na slavama, prazničnim proslavama i drugim događajima kojima je primaran cilj bio slavljenje sveca koji čuva dom, opuštanje ili druženje.

“Prijateljstvo može postojati samo između onih koji su po moći jednaki.” (Hegel)

Jedino “opravdanje” za pametovanja nad prijateljima bilo bi da stvarno hoćete da dokažete drugoj osobi da ona ne vredi, ali tada je već ne možete ni nazvati prijateljem.

 

Narscisi kao prijatelji

Ako naletite na osobu koja se udvara u prijateljstvu, čini za vas sve, tako da se osetite kao da ste u bajci, udovoljava vašim narcističkim potrebama, čuvajte se da se “kolo” ne okrene!

Narcis brzo menja pesmu u “sve ono što sam radio ja za tebe, sada ćeš ti meni”, pri tom više ne vodeći računa o vašim potrebama, zahteva da se prema njemu ponašate kao prema višem i jedinom ispravnom biću. Osim ako niste mazohista, bežite brzo iz ovakvog odnosa!

 

“Kad nekog u prolazu pitaš: Kako si? Ti to u stvari sebe proveravaš!”  (M.A.)

Pitajte svoje prijatelje, a onda i saslušajte odgovor. Naučite sa slušate. Prijatelji, kao i svi drugi ljudi, govore i neverbalnim signalima, i ćutanjem, i frazama koje su se u društvu “primile”.

Prijatelji dele intimnosti među sobom očekujući da o tome neće čuti neka “treća” osoba, očekuju lojalnost, kao što je i sami nude, čuvaju tajne, solidarni su, pružaju pomoć, prija im zajedničko provođenje vremena, zajedničke aktivnosti i razmena iskustava o zajedničkim interesovanjima.

Kroz sve ovo jedni drugima jačaju osećaj vrednosti, pripadanja i životne svrhe.

 

Brižno prijateljstvo

Osnova svake ljubavi, pa i ove, briga je za rast i razvoj druge osobe. Kada primetimo da se prijatelj zaglavio u otporima, ambivalenciji, neće “ni tamo ni tamo”, a nikao nije zadovoljan u vezama, na poslu, u porodici, naše je da pitamo – Kako je, šta ga muči, zašto se oseća loše, da li mu je potrebna pomoć? Kako bi znao da smo mi bar tu, da pravimo društvo, da zna da nije sam, dok ne smogne snage za novi korak.

 

“Ako ste uspešni, možete osvojiti lažne prijatelje i iskrene neprijatelje.”  (Majka Tereza)

Kada osoba zavidi drugoj na nečemu što ova ima, bilo da je to materijalno dobro, osobina ili sposobnost, ona ima i potrebu da oduzme to od druge osobe. Kada zavidi prijateljima, ona ima želju da prijatelji nemaju to na čemu im zavidi. Kada bi ova težnja bila jasno, verbalno izražavana, prijateljstva bi lako pucala. Zato se često “uvijaju u oblandu” brige o drugome.

Pod izgovorom – ja sam ti pravi prijatelj, svi ostali te tapšu po leđima, samo ja ti govorim za tvoje dobro – pokušava se drugom navesti da uradi ono što u startu nije želeo. Ako osoba nema poverenja u sebe, može lako da nasedne na ove “prijateljske” predloge i odrekne se svojih pravih potreba.

Poštovanje je drugi ključni sastojak prijateljske ljubavi. Kada imate samopoštovanja i prihvatate sebe u potpunosti, trebalo bi da prihvatite i vrline i mane i odluke vaših prijatelja. Onaj ko ne prihvata sebe, često ne može da istinski  prihvati ni druge.

Prijateljstvo povezuje ravnopravne ljude, ono ne sudi površno, prodire u dubinu razloga za ponašanje druge osobe, ulazi u dubinu tuđe tuge, straha, nemoći, odlikuje se saosećanjem i  željom da se pomogne.

 

“Prijatelj je onaj koji zna sve o tebi i pored toga te još uvijek ceni.”  (Elbert Hubbard)

Poznavanje je treći sastojak prijateljstva. Kako ćete biti prijatelj ako ne poznajete drugu osobu? Ima ljudi koji ne mogu da tolerišu pritisak suprotnih, pozitivnih i negativnih osećanja, pa sve odnose, uključujući i prijateljske drže na površnom nivou. Imaju mnogo drugara, stalno izlaze, često se sa nekim “čuju”. Rascepkavaju svoju energiju na mnogo sitnih rupica, tako da nijedan odnos ne doživi težinu, da ih niko u suštini ne upozna, da se ne bi suočili sa svojim i tuđim manama.

 

“Jedini način da imaš prijatelje jest biti prijatelj.”  (Ralph Waldo Emerson)

Bez uzajamnosti nema ni prave prijateljske ljubavi. Ne verujte u izreku “ko se hvali, taj se kvari“. Poštujte, cenite i pohvalite svoje prijatelje za sve njihove uspehe, vrline i sposobnosti!

Zalivajte i negujte svoja prijateljstva!

Za osobu koja ne zalije svoje cveće ni jednom u nedelji ne može se reći da voli cveće, ma koliko ona to tvrdila. Pozovite prijatelje na druženje, poslušajte ih, obratite pažnju na njihova stanja i osećanja, poverite im svoje brige i brinite o njima.

Sa prijateljima jačate i svoje samopoštovanje. Osoba koja ima samopoštovanja veruje da ima sposobnosti da neguje druge, ali i prava da bude negovana, da brine o drugima i da drugi brinu o njoj, da voli i da bude voljena.

Prihvatajući sebe u celosti prihvatamo i prijatelje, dajemo jednaka prava sebi i drugima, a takođe prihvatamo svoju odgovornost i ne oduzimamo je drugima.

 

Mirjаnа Kokerić