Ima nekih ljudi koji podsmehom hrane svoj ego, ne misleći o tome šta time rade i kako to može da utiče na druge. Nekoliko meseci unazad viđam jednu divnu ženu. Snažnu, hrabru, spretnu. Mislim da bi mogla da osvoji svet.

Nekako mi se čini da ona ne bi podelila moje mišljenje. Zašto stičem takav utisak? Svaki put kada je vidim, ona se nekom podsmeva. To nekada ume da radi na ne tako lep način. Zar je podsmeh dobar? To me je podsetilo na jedan događaj iz mog detinjstva.

Bila sam drugi razred osnovne škole. U gostima kod nas je bila strina. Imala je frizuru koja se meni dopadala. Poželela sam da imam baš istu frizuru kao ona, ali nisam to dobro objasnila frizerki. Od duge kose, ostalo je jako malo. Prava muška frizura. Kratko. Kratko.

Otišla sam u školu sa novom frizurom. Ceo razred mi se smejao, a ja sam plakala. Više sam bila dečak, nego devojčica. Vrlo malo povoda je potrebno za podsmeh. Verujem da oni nisi znali kako je to biti u mojoj koži tada. Dugo nakon toga sam nosila traku preko glave. U četvrtom razredu, na školskoj slici, vidim se ja i moj veliki konjski rep.

Moje iskustvo podsmeha, od strane celog razreda, dugo sam nosila sa sobom. Previše neprijatnosti sam osetila u tih samo nekoliko minuta. Mogla bih reći da sam ga tada prevazišla na “mišiće”. No danas, na slične komentare odgovaram zahvalnošću i osmehom.

Baš ta divna žena koju viđam, uputi po koji šaljivi (čitaj: podsmeva se) komentar. No, prepoznam ga, i samo ga preimenujem onako kako meni odgovara. Da li to znači da se tako moguće odbraniti od podsmeha?

U velikoj meri ovakav način nam može pomoći. No, prethodno je potrebno da prepoznamo kada i na koji način neko to čini, kao i da preispitamo sami sebe da li se mi podsmevamo. Svesnost je rešenje!

Verujem da mnogi nisu svesni svog podsmeha, ni da se nesvesno podsmevaju. Nekada podsmevanje deluje kao bezazlena šala, pogotovo kada smo mali. Međutim, podsmevanje nikako nije šaljivo.

Kada se podsmevamo nekome, mi u stvari tu osobu pozivamo da oseća stid. Stid kao emocija se razvija kasno, a njen efekat na ceo identitet osobe u velikoj meri može biti negativan, iako postoji pozitivna strana stida u procesu socijalizacije.

Stid osećamo onda kada procenimo da pred drugima nismo dovoljno dobri. Kao posledica ovakvih misli i osećanja, možemo se ponašati i krajnje pasivno, nesigurno i biti u strahu od reakcije drugih.

Kada nekoga pozivamo na stid, svesno želimo da ga unizimo, da dokažemo da smo mi bolji i vredniji. Bilo kakva potreba za dokazivanjem govori o ličnom nezadovoljstvu i osećanju niže vrednosti. Iza svake superiornosti se krije inferiornost.

I takav krug se nastavlja dok ga ne prekinemo. Na nama je odgovornost da prepoznamo sopstveno ponašanje, promenimo ga i, ukoliko je u našoj moći, ukažemo drugima na promenu ponašanja.

 

Tijana Turudić