Ljudi misle da imaju pravo na tugu, jer žele da osećaju barem neka osećanja. Neki vole da tuguju, a neko da se raduje. Ja izabirem sreću! Tuga je povezana sa mislima, a misli su opet povezane sa hranom, sa onom materijom koju unosimo u telo.

I ta materija se kad-tad pretvori, transformiše u misao.

Tako, ako pijemo alkohol i druge opijate, kasnije će nam se to što je nekad bilo, na primer, vino postati neka misao, za koju ćemo pomisliti da je naša, i vezaćemo se za nju.

Misli nisu ništa drugo do materija koju smo uneli, i ona doprinosi da mislimo ovako ili onako. Misli nam jednostavno dolaze u glavu, a mi imamo jedan šablon obrazac kako mislimo, pa shodno tome ‘mislimo da mi mislimo’. No, moglo bi se reći da i ja ovo što pišem ne pišem ja, već neko drugi.

Mislimo ono što nam je dato da mislimo, zato je uvek za um bitan i Mesec, sem Merkura, pa se i on traži u horoskopu. Kombinacija Meseca i Merkura se gleda, i to preko aspekta, jer tako najbolje sarađuju ove dve planete. Mesec nam daje samo poreklo misli, a Merkur je ono kako to prevedemo da ostali svet razume.

Za samu dušu, poreklo misli je Mesec i on uvek treba da je dobro postavljen da bi čovek pozitivno mislio, a potom potreban je i dobar kontakt sa Merkurom.

Upravo su zbog materije, koja se pretvara u misli, sveti su ljudi, pustinjaci, postili i vodili računa što unose u organizam. Gledali su da što manje materije unose da bi se iščistili svoje misli, da same misli budu uprljane sa što manje materije. To je i osnova posta, da se čovek uzdržava od teže hrane, jer će izbegavajući težu hranu u većoj meri i eliminisati teške misli.

 

Ljubičasti Mandrak